Finansiranje državnih fakulteta dovedeno u pitanje

Bez tih para, međutim, mnoge visokoškolske ustanove ne bi mogle ni da plate struju i komunalije. Zabrinuti za sudbinu univerziteta i naučnih instituta, čelni ljudi najuglednijih među ovim institucijama pisali su i predsedniku države, premijeru i resornim ministrima, kako bi skrenuli pažnju na propust i ogroman problem koji može da nastane.

Sa potencijalnom pretnjom za normalan rad fakulteta upoznat je i prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. On kaže da novac koji država kao osnivač uplaćuje fakultetima pokriva tek 20 odsto njihovih ukupnih troškova.

Povratak u "mračno doba" Ako bi ovakav zakon bio usvojen, došli bismo u neke mračne dane, da fakultetima isključuju struju i vodu zbog neplaćenih računa - upozorava prof. dr Branko Kovačević. - Sve bi to išlo u prilog jedino privatnim visokoškolskim ustanovama".

"Ovaj predlog zakona kaže da institucije kojima je osnivač država, a tu spadaju i fakulteti i univerziteti, ne mogu da zadržavaju sopstvene prihode", objašnjava za Večernje novosti prof. Kovačević. "To je u redu za neke agencije, ali ne za fakultete. Jer, država ne daje ni ono što joj je obaveza kao osnivaču".

Dug države prema fakultetima raste iz godine u godinu i meri se desetinama miliona evra. Pare za komunalije, krečenje, nove knjige, sitne popravke i kupovinu opreme za rad fakulteti obezbeđuju sami.

Nešto zarade iz projekata koje finansira EU ili iz komercijalnih projekata, a mnogi štampaju i prodaju knjige... Od tog novca neki i stipendiraju studente.

"U projektima koje finansira EU precizno se zna na šta se troši svaki dinar",objašnjava Kovačević. "Kako bi to izgledalo kada bismo predstavnicima EU fondova rekli da to što su nam uplatili moramo da prosledimo u državnu kasu, a mi ćemo raditi bez sredstava i potrebne opreme. Pa, taj projekat bi odmah pao i bili bismo isključeni iz evropske istraživačke zajednice".