Na šta se žale građani Srbije (2): Doktorki dva prekrivača za trosed
Jedan broj građana Vranja tuži državu i opštinske službe, zaplićući se tako u duge i gotovo beskonačne sudske sporove, drugi podnose žalbe na već donete odluke u ovdašnjim sudovima, pojedini Vranjanci se redovno obraćaju zaštitniku građana, a ostali negoduju zbog nepravilnosti u zapošljavanju, nepodnošljivog siromaštva, te korupcije u pravosuđu, zdravstvu i prosveti, dok nije mali broj pritužbi i na rad javnih preduzeća i ustanova u gradu, raznih inspekcija, ponašanje komšija, pa i najbliže rodbine.
Jedna od najbolnijih tačaka za većinu ovdašnjih ljudi jeste što od svojih skromnih zarada izdržavaju nezaposlenu "decu" od tridesetak i više godina. Vranjanka Stanija S, samohrana majka dvoje odrasle dece bez posla, ne krije da se zbog teškoća u zapošljavanju ćerke, koje traju već četiri godine, žalila zaštitniku građana Grada Vranja Maji Jovanović.
Ukrali su mi bebuPojedini građani Vranja često se žale lokalnim novinarima zbog raznih nepravdi, ali je najpotresniju priču uputila 59-godišnja Šefkija K. iz Vranjske Banje koja je ostala bez novorođenog deteta u skopskom porodilištu pre skoro 40 godina. |
- Moja ćerka ima 27 godina, ni dan radnog staža, naravno, završila je višu medicinsku školu na smeru za nutricionizam, ali je godinama bez posla - ističe Stanija - ona ne bira posao, čak i izvan struke, ali joj do sada ništa nije ponuđeno. Doduše, pokušali smo u vranjskom medicinskom centru, da radi kao sestra ili nutricionista, ali nam je saopšteno da se o tome odlučuje u "samom vrhu", dakle, na najvišem nivou. Taj kurir, da ga tako nazovem, rekao je da radno mesto sa srednjom školom košta 3.000 evra, a sa višom ide i do 5.000! Kako nemam tolike pare, obratila sam se zaštitniku građana, iako sam svesna da je ova institucija nemoćna u ovoj situaciji!
Na korupciju u zdravstvu požalila se ovih dana novinarima i Ristena D. iz jednog sela kod Vranjske Banje koja živi od socijalne pomoći. Ona je u pokušaju da joj lekar opšte prakse da dokumentaciju za dobijanje naknade za tuđu pomoć i negu za slepu majku, koja je prevalila osam decenija života, naišla na "posebne" zahteve izabrane doktorke.
- Doktorka mi je otvoreno rekla da li mislim da će mi pripremiti dokumentaciju za tuđu pomoć i negu za 100 g kafe i uputila me da "skoknem" do Leskovca i kupim joj dva prekrivača za trosed i dvosed, servise za vodu i žestoka pića, a zatim me podsetila da moja rođaka živi u Švajcarskoj i da mora da donese doktorki dve velike "milka" čokolade, one od po pola kilograma, i dva pakovanja kakao praha od po jednog kilograma, jer je "kao topla čokolada". Bila sam zgranuta, ali sam domaći zadatak koji mi je dala doktorka u potpunosti uradila i dokumentacija za majku je dobijena bez problema - navodi Ristena.
A prema raspoloživim podacima, više od 200 Vranjanaca tuži državu Srbiju i Vranje iz različitih razloga. Trajko B. iz Vranja već nekoliko godina je u upravnom sporu s opštinom.
- Iako je zakon na mojoj strani, ovaj spor se odužio kao gladna godina, nikako da se okonča - ogorčen je Trajko. - Opština mi je oduzela nedovršenu kuću i plac 1980. godine zbog prosecanja ulice. Kako ulicu još nisu uradili, ja sam pre pet godina odlučio da tužim opštinu Vranje, jer na eksproprisanom posedu nisam smeo da dovršim kuću. Pre tužbe zamolio sam opštinske čelnike da se dogovorimo bez suda o obeštećenju, ali su me oni arogantno odbili, pa sam bio prinuđen da presavijem tabak i pravdu potražim na sudu. Izgleda da se u ovoj zemlji ne može drugačije.
Kanalizacija u podrumuHirurg Miodrag Stanković
Na JP Vodovod posebno je ogorčen i ljut hirurg Miodrag Stanković zbog stalnog izlivanja kanalizacije u podrumske prostorije zgrade u centru Vranja.
Podrumi su skoro preko cele godine puni fekalija i prljave vode iz kanalizacije odakle se širi nepodnošljiv smrad. Vodovod, međutim, nikako ne uspeva da otkloni to usko grlo u kanalizacionoj mreži, iako to može da ugrozi zdravlje ljudi. |
Osim za tužbe sudu protiv države, građani Vranja se žale i na rad javnih preduzeća i ustanova. Tako je Marko V. iz Vranja nedavno tužio Vodovod zbog "štete koju su mu na porodičnoj kući nanele teške mašine ovog preduzeća".
- Pošto mi je kuća u veoma tesnoj ulici, građevinske mašine vranjskog Vodovoda oštetile su fasadu kuće i ogradu - navodi Marko. Stoga sam se najpre obratio poslovodstvu ovog preduzeća i zatražio da o njihovom trošku poprave nastala oštećenja, ali je sve ostalo na njihovim velikim, a lažnim obećanjima.
Batine zbog politikeVranjanac 57-godišnji Trajko D. došao je nedavno u Uslužni centar Grada Vranja i zatražio da mu objasne proceduru odricanja od 32-godišnjeg sina Vjekoslava koji ga je istukao zbog politike?! - Došao sam da se žalim na sina koji me je tukao, pa vas molim da mi objasnite kako da se odreknem od njega jer ne želim da mi više bude sin i ne priznajem njegove dugove - bio je ogorčen Trajko. Sin Vjekoslav se pravdao da nije mogao da izdrži očevo provociranje. Komšije navode da su otac i sin stalno bili u svađi zbog Vuka Draškovića, koji je idol sina, i Slobodana Miloševića kome je otac naklonjen. Vjekoslav je ocu stalno prebacivao da je "komunjara", a ovaj uzvraćao "da sa četnicima ne želi da ima nikakve veze". Prilikom zadnje svađe Vjekoslav je zapevao pesmu "Ti si, Vuče, novi Karađorđe...", a otac je reagovao psovkom "J... te bradonja i onaj ko te takvog napravi". Onda je otac izvukao deblji kraj. |
Građani Vranja su, sudeći prema broju žalbi i pritužbi, u stalnom ratu sa svim inspekcijama u gradu, republičkim i gradskim.
Na rad sanitarne inspekcije u Vranju najoštrije kritike upućuje poznati vranjski fotograf Jovica Stanković koji je svoj problem obelodanio u mnogim medijima.
- Već godinama komšija u prvoj gradskoj zoni drži živinarsku farmu i ugrožava sve nas koji tu živimo, a tu je zabranjeno držanje životinja, ali izgleda da nam ništa ne pomaže, jer komšiju neko štiti, a svuda se širi smrad i zaraza - izjavio je ogorčeno Stanković.
Vranjanci koji zavise od socijalne pomoći žale se na njeno kašnjenje, naročito kada su u pitanju svi oblici jednokratne pomoći. Vranjanka Stanka R. ogorčena je na gradske vlasti zbog trogodišnjeg kašnjenja jednokratne pomoći.
- Zaključak je donet još 2008. godine, kada mi je dodeljena pomoć od 10.000 dinara, ali šta vredi kada mi taj iznos do danas nije isplaćen - žali se Stanka.