Dinkić: Oporavićemo stare gigante
Plan je da se preduzeća u problemima tretiraju "slučaj po slučaj", kao što je to bilo sa "Gošom" iz Smederevske Palanke, kako bi se pogoni oživeli, a proizvedena roba postala konkurentna.
"Kada je reč o prehrambenim kapacitetima, u Ministarstvu finansija i privrede se radi mapa kapaciteta čuvenih u bivšoj Jugoslaviji, a koji sada ne rade", otkriva za beogradske Večernje novosti Dinkić. "Pokušaćemo da pokrenemo tu industriju, kako bismo omogućili da poljoprivrednici imaju kome da prodaju proizvode".
Protestna šetnjaRadnici više preduzeća koji su se organizovali van sindikalnih organizacija u „Pokret za slobodu“ organizovali su u petak protestnu šetnju Beogradom. Njihov osnovni zahtev je da se obnovi i očuva proizvodnja u firmama uništenim nepravilnostima u privatizacijama, ali i hapšenje onih koji su kupljene firme dovele do stanja u kojem su danas. |
Model koji će država primenjivati u određenom preduzeću biće različit od slučaja do slučaja.
"Negde će država pokretati proizvodnju, pa ćemo, ukoliko pronađemo partnera, prodati te kapacitete", objašnjava Dinkić.
"U drugim slučajevima ćemo pokušati da odmah nađemo kompaniju iskusnu u određenoj oblasti i da joj kroz sistem podsticaja pomognemo da obnovi proizvodnju. Sada, recimo, imamo "Porečje Vučje" koje stoji, zatim preduzeće "Jutra" u Koštunićima".
"Ima dosta kapaciteta koje treba da podignemo. U krajevima gde, recimo, nemamo mlekare ili hladnjače, a imamo lokalne proizvođače, stimulisaćemo investicije".
Dinkić ističe da će preduzeća u problemima država tretirati slučaj po slučaj, kao što je to bilo sa "Gošom" iz Smederevske Palanke. Ovo bi trebalo da je dobra vest, naročito za preduzeća iz raskinutih privatizacija, u kojima proizvodnja nije ponovo oživela. Na pitanje da li se planira ograničavanje perioda u kome jedno preduzeće može da nosi oznaku „u restrukturiranju“ i tako bude spaseno prinudne naplate dugova do oporavka.
Dinkić odgovara da o tome još nije doneta konačna odluka.
EBRD U GaleniciDržava će, prema rečima ministra Dinkića, u pojedinim preduzećima "intervenisati“ zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. "Već smo razgovarali i sa predsednikom EBRD o ulasku ove institucije, kao manjinskog vlasnika, u "Galeniku" ili u "Fabriku maziva - FAM" u Kruševcu", navodi Dinkić. "EBRD bi tu bio manjinski partner, poput modela Komercijalne banke, koji se odlično pokazao. |
"Zašto? Zato što mislim da možemo da rešimo pitanje "Prve petoletke" i „Fabrike vagona" u Kraljevu i mnogih drugih u narednom periodu, slučaj po slučaj", objašnjava ministar. "Ne želim da uradimo nešto brzopleto i da upropastimo mogućnost oporavka.
"Kruševački „14. oktobar“, na primer, sada ima samo jedan deo proizvodnje koji ide na tržište i to iz oblasti energetike, dok je proizvodnja bagera zastarela i nema kupce. Ulagati u tu proizvodnju na isti način je besmisleno".
Dinkić ističe da će država, praktično, u tom preduzeću da održava socijalni mir, do momenta dok ne nađe nekoga ko može da proizvodi proizvod koji tržište traži.
"Da li će to da budu bageri ili tenkovi, meni je svejedno", kaže Dinkić. "Samo da nađemo neku proizvodnju koja može tu da se smesti, a koju tržište traži. Slično ćemo uraditi sa nekim drugim preduzećima.