Tamara Ačimćev sa samo 20 godina već ima za sve moguće pilotske dozvole. Ostalo joj je još 40 sati letenja jer je sve ispite završila u roku. Ima dozvolu ATPL (air traffic pilots license), PPL (pilot private license), i trenutno završava IFR (instrumentalno letenje bez spoljne vidljivosti). Leti po Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nudili su joj iz Rumunije da vozi turiste, takozvano "panoramsko letenje", ali joj se nije svidelo da tako provodi vreme kada je tako blizu da ostvari svoj san i dobije akreditaciju za putničke avione.
Ima 20 godina, živi u Višnjičkoj banji, što joj odgovara jer je blizu aerodroma "Lisičiji Jarak", tako da uvek može da skokne na aerodrom i odleti nekoliko sati za obuku ili za svoju dušu. Kako joj je otac pilot i instruktor, često je odlazila u Smederevo kada je bila mala, pa kako često nije imao ko da je čuva, bukvalno je spavala u avionu. Kao mala je najviše vremena provodila na aerodromu i od najranijih nogu je zavolela letenje.
- Čovek nije rođen ni u vodi ni u vazduhu, ali je zanimljivo koliko volimo taj osećaj kad letimo.
Dok je pohađala saobraćajno-tehničku školu, uporedo je učila i za pilotsku u "Pegazu" u kojoj je otac direktor i instruktor. Doduše nije imala nikakve povlastice. Otac joj je rekao da će morati tri puta više da uči od ostalih da bi se dokazala. Tako je učila i radila sa svojim instruktorima bez očeve pomoći.
Nekada je bežala iz škole da bih provodila vreme na aerodromu. Ako ništa drugo bar da gleda druge kako lete, a možda i čak da se šlepa ako uspe. Jednom prilikom su roditelji morali da dođu u školu i sastanu se sa nastavnicima jer nisu verovali Tamari kada im je saopštila da uči za pilota.
Počela je sa časovima kada je imala samo 16 godina, a sa 17 već je letela. Imala je ponudu da se školuje u Floridi kada je imala samo 16 godina. Nije želela da ode od kuće tako rano. Tamara je trenutno jedina devojka pilot u Srbiji. Pre desetak godina je bilo nekoliko devojaka ali one su sve otišle u inostranstvo.
- Svi me uglavnom čuvaju kao malo vode na dlanu. Nekada se desi da me preskoče kada je u pitanju na koga je red da leti, ali to je samo zato što misle da sam mlada i da imam još puno vremena pred sobom.
- Dugo nije bilo nikakvih nesreća među sportskim pilotima pa se onda odigrao ceo niz. Skoro redovno je bilo manjih ili većih nesreća. Nepažnja ili površnost pri servisiranju aviona su ključni kada dođe do nekog većeg problema. Inače, letenje je zaista bezbedno.
Ovaj podatak sigurno ne hrabri Tamarinog dečka Milana boji se boji visine i letenja. Uprkos strahu on je podržava u njenim poduhvatima. Nedavno je sam predložio da ih ona provoza što ju je obradovalo ali i poprilično iznenadilo.
Cilj joj je da postane pilot na putničkim avionima. Mada osim poletanja i sletanja putničkim avionima upravlja autopilot, ovaj dobro plaćen posao snosi veliku odgovornost.
- Kada mora da reaguje, pilot mora da bude potpuno spreman i hladnokrvan da bi obavio manevar od koga zavisi život desetine ili stotina ljudi - tvrdi Tamara.
Jedino što još nije pokušala je skok padobranom.
- Samo ludak skače iz ispravnog aviona - smeje se Tamara. Ipak, veruje da je važno za pilota da bude spreman na sve nedaće. Tečno priča španski i engleski, probala je sve sportove koje je stigla, uključujući i borilačke veštine džudo i karate, čisto onako, usput!

Slobodna vožnja Kada je polagala za ATPL učila je po 12 sati dnevno. Bukvalno nije izlazila iz kuće. - Pilotiranje je lakše od vožnje automobila. Nema gužve, niti saobraćajci vrebaju iza nekog ćoška. Imate tu vrstu slobode koja se ne može uporediti ni sa jednim drugim iskustvom.   Kad iskoči osigurač Tamara smatra da je pilotiranje bezbedna profesija. Mada kaže da može da se desi po neka "glupost", kao na primer da iskoči osigurač. Ona tvrdi da se popravka obavlja lako, isto kao kada osigurač iskoči u kući. Leti na "cesni 150" sa dva sedišta i "cesni 172" sa četiri, kao i na "pajper tomahavku".