Pink je sahranio narodnu muziku

 

- Na Pinku se ne bih pojavio ni da mu ponude milione, jer su upropastili narodnu muziku koju su upotrebili kao da je papir kojim se nešto pogano briše, zgužvali i bacili u đubre. Nikad se ne bih pojavio na televiziji koja je oskrnavila i sahranila narodnu muziku. Šta ću ja u emisijama? Nisam deo stada, pa da me prislone uza zid i kažu: Pevaj na plejbek. Strašno je šta se radi s našom muzikom, forsiraju se neki netalentovani ljudi koji se vuku po estradi, muljaju nešto - kaže Bilkić.

Sve su glasnije priče o povezanosti estrade i droge...?

- Muzika je sve povezanija sa drogom i to ne na samo jedan način. U jurnjavi za parama, mnogi pevači pevaju na sumnjivim mestima i svakakvim ljudima. Na takvim mestima je beli prah postao obavezan deo dekora. Mnoge pevačice se hvale kako na tezgama uzimaju po nekoliko hiljada evra za veče. Šta mislite, odakle nekome toliko para da ih plati? Sigurno ne od poštenog posla. Ja pevam osećajne pesme o rodnom kraju, o ljubavi, a uz to može da ide piće, ali droga nikako.

S kim pijete poslednjih godina?

- Bogme, više se ne može piti kao nekad - košta zdravlja. Nekad smo znali u Sarajevu, onako meraklijski, da sednemo Safet Isović, Dragan Stojnić i ja, pa da navalimo na alkohol. Moji drugari su govorili: "Pićemo dok Bilkić ne požuti!" Više nema opijanja, ali su sjajna druženja sa Leom Martinom i Tozovcem. Prepoznajemo se mi, muzičke i umetničke duše.

Kako vam zvuče mladi pevači?

- Većina njih zvuči katastrofalno, tragično. Volim da vidim mlade, lepe ljude, ali odmah osetim da li će od nekoga nešto biti. Većina ih peva mehanički i bez duše. Žali bože snimljenih pesama, potrošenog vremena i para. Po Beču sam sretao mnoge mlade, zgodne devojke koje su bile uverene da će postati zvezde. Neke od njih su mi pričale da su dale i po 50.000 evra da bi nešto postigle. Pošto su najčešće ostajale bez ičega, opet bi završile u kafanama da kelnerišu ili se vraćale kući u zabiti iz kojih su pobegle.

Priča se da je vaš sestrić pokušao da bude pevač, ali nije uspeo?

- Lepo sam mu rekao da mu Bog nije dao dar i preporučio mu da se ne petlja u to za šta nije. Mnogo se naljutio, kao i moja sestra, ali posle tri godine bezuspešnih pokušaja i razočaranja došao je kod mene da mi kaže da sam bio u pravu. Pre nekoliko godina supruga mog zemljaka me je pozvala da joj iskreno kažem da li ima svrhe da njen muž snimi album. Rekao sam im da će samo zalud baciti pare. "Ima da peva makar i milionče dala!", rekla je. Mnogim ljudima ne vredi govoriti, želja je jača od svega.
 

Dolar uzima dušu Zažalite li nekad što ste se vratili iz Kanade? - Nikada! Kad se samo setim šta sam tamo preživeo - padove, uspone, razočaranja, prevare, promašaje, radosti... Težak je život gastarbajterski. Znam mnogo ljudi u dijaspori, posebno u Americi, koji su došli iz siromaštva, sa sela. Dok se nisu obogatili mnogo su voleli narodnu muziku. Onda su se navikli na golf i slične stvari koje idu uz pare, polako su zaboravljali svoja sela, muke, siromaštvo. Dolar im uzeo duše! U Kanadu sam otišao 1982. godine iz straha da će doći vremena kada se neće moći izaći iz zemlje. Ali čim sam tamo zbrinuo sinove Predraga i Aleksandra, vratio sam se - kaže Bilkić.   Unučići u Kanadi Kako su se vaši sinovi snašli u Kanadi? - Njima je odlično. Jedan radi na istraživanju novih lekova, drugi je elekroinženjer. Obojica su oženjeni. Jedna snaja mi je iz Srbije, druga iz Ukrajine. Imam i četvoro unučadi. Aleksandar ima Mariju i Viktora, a Predrag - Borisa i Marka. Marko je beba, ima tri meseca, nisam ga još video. Moja unuka Marija ima pet godina, ona je u Beogradu prohodala. Stalno priča kako će u Beogradu otvoriti restoran i u njemu svirati.