Sanjali smo slavlje u Beogradu

Goluboviću, koji je, kako kaže, sportsko ime stekao u Gornjem Milanovcu, ovo je bila peta po redu Paraolimpijada. Kao i drugi članovi naše reprezentacije, nezadovoljan je odnosom prema paraolimpijcima, ali se nada da će posle velikog uspeha u Londonu to biti promenjeno.

Kada ste odlazili u London, kako ste bili ispraćeni?

- Više nego skromno. Moglo bi se reći da smo sami sebe ispratili na Paraolimpijske igre, što govori o predrasudama koje u Srbiji još uvek postoje prema sportistima sa invaliditetom koji su u svoj uspeh uložili mnogo više od onih koji nemaju fizičke nedostatke. U Londonu su dokazali da nisu ništa manje vredni od drugih sportista, naprotiv.

U to nije sumnjao britanski ambasador u Beogradu koji je došao da vas isprati i poželi vam uspeh?

- Ambasador Velike Britanije Majk Devenport je do sada na mnogo načina pomogao paraolimpijskoj reprezentaciji Srbije, na čemu smo mu beskrajno zahvalni. Sreću nam je poželela i izaslanica predsednika države Jasmina Mitrović-Marić, bili su tu i Aleksandar Šoštar, Dane Korica...

Da li ste se, s obzirom na osvojene medalje, nadali da će doček paraolimpijaca biti drugačiji od ispraćaja?

- Pa, nije bilo značajnije razlike. Da nije bilo medija, koji su prvi put svoj zadatak obavili za desetku, uveren sam da bi bilo gore. Na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" atmosfera nije bila onakva kakvu zaslužuju donosioci medalja. U svemu ovom veoma korektan bio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji nas je primio uoči odlaska u Soči na sastanak sa Vladimirom Putinom.

Ipak, izostalo je veliko slavlje ispred Skupštine grada Beograda, gde se već tradicionalno dočekuju uspešni sportisti?

- Da se ne lažemo, terasa ispred Skupštine grada Beograda je bila želja i san svakog od nas. Znamo da je to bila i želja velikog broja Beograđana i ljudi iz unutrašnjosti Srbije. Ali, neko je "procenio" da građani ne bi došli da nas pozdrave i da bismo mi na taj način bili povređeni. To je najobičnija glupost jer sam siguran da bi paraolimpijce pozdravilo više od 10.000 ljudi. Ne znam ko je odlučio da se sa toliko medalja ne pojavimo na terasi Skupštine grada, ali bilo ko da je, ne služi mu na čast.

Građani su se ipak pojavili i dočekali vas kod Terazijske česme?

- Ne znam ko je organizovao skup kod Terazijske česme, ali mislim da su to uradili baš oni ljudi koji nas poštuju i koji bi nas pozdravili i da je bio organizovan doček ispred Skupštine grada. To je bio moralni čin onih koji poštuju naše rezultate i bilo je stvarno nezaboravno. To okupljanje pored Terazijske česme je, zapravo, dokaz koliko je gradska vlast u Beogradu pogrešila i ogrešila se o paraolimpijce.
 

Iz Milanovca ni poziva ni čestitke   Da li ste zadovoljni odnosom vlasti u Gornjem Milanovcu prema uspehu koji ste postigli u Londonu? - Iskreno, mislim da ljudi iz lokalne vlasti nisu ni znali da predvodim reprezentaciju paraolimpijaca u London, kao što nisu znali ni za prethodne četiri Paraolimijade. Iz Gornjeg Milanovca, osim prijatelja, nije bilo nijednog telefonskog poziva, nijedne čestitke, nijednog poziva na prijem... Tek prekjuče sam iz Ustanove za sport dobio čestitku na kućnu adresu i to je sve što se tiče Milanovčana i lokalne vlasti u Gornjem Milanovcu. Verujem da idu bolji dani Očekujete li da se promeni odnos države prema paraolimpijcima? - Svakako. Mediji u tome imaju veliki značaj. Pratili su nas iz dana u dan i na taj način izvršili pritisak na mnoge u Srbiji da promene stav prema sportistima sa invaliditetom. Siguran sam da za paraolimpijce idu bolji dani, a posebno ako predsednik Nikolić i premijer Dačić ispune obećanja koja su nam dali nakon osvojenih medalja u Londonu. Siguran sam da ćemo u Rio de Ženeiro biti ispraćeni mnogo bolje nego što su nas ispratili u London.