Dijaspora osnovala 1.000 firmi u Srbiji

- Broj otvorenih firmi i broj zaposlenih radnika u njima u svakom slučaju nije zanemarljiv, ali još uvek se ne može govoriti o nekom velikom i ili presudnom uticaju koje one imaju na ekonomski razvoj regiona u Srbiji - kaže Đorđo Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu i šef sektora za ekonomska pitanja dijaspore.

Rasejanje uglavnom ulaže u opštine i gradove, odnosno regione iz kojih
potiče i to su sremski, severno-bački, zaječarski, šumadijski, pomoravski, mačvanski i braničevski okrug, kao i područje Beograda.

- Dijaspora najčešće ulaže u turizam i ugostiteljstvo, proizvodnju zdrave

Promocija regiona Ministarstvo za dijasporu trenutno priprema treće, izmenjeno izdanje, multimedijalne prezentacije "Mogućnosti ulaganja u opštine i gradove Srbije".   Ministarstvo je do sada pomoglo i finansiralo projekte Centara za dijasporu pri Regionalnim privrednim komorama, kao što su "Poslovni vodič RPK Kikinda", "Prijatelj kod kuće" RPK Kruševac, "Baza investicionih lokacija Šumadije i Pomoravlja" RPK Kragujevac, Internet sajt RPK Pančevo i "Multimedijska prezentacija" RPK Zaječar.

hrane, ali i u druge delatnosti kao na primer proizvodnju građevinskih konstrukcija, građevinsku operativu, čak i sklapanje lakih letelica (aviona) - kaže Prstojević.

Inače, Ministarstvo za dijasporu promoviše sve vrste razvojnih projekata lokalnih samouprava, kojima se nudi mogućnost investicionog učešća poslovnih ljudi iz dijaspore i njihovih partnera iz zemlje i inostranstva.

- Ti projekti su uglavnom u sferi korišćenja prirodnih resursa, proizvodnje zdrave hrane, infrastrukture i ekologije.

Ministarstvo je u saradnji sa Regionalnim privrednim komorama, otvorilo 16 Centara za dijasporu, preko kojih naši ljudi mogu da imaju uvid u u mogućnosti investiranja u te regione - kaže Prstojević.

Takođe, dobra saradnja sa lokalnim samoupravama dovela je do otvaranja 

Unosan posao: Letelice iz Kraljeva   Avioni iz Kraljeva   U Ministarstvu za dijasporu kažu da ulaganje naših ljudi iz dijaspore u maticu privlači i strane investitore.   Jedan od najuspešnijih primera je fabrika "Aero-East-Europe" iz Kraljeva, čiji je vlasnik Milorad Matić iz Italije. Prošle godine ova firma je izvezla 37 letelica, a ove godine planirana je prodaja više od 50 aviona.       "Aero-East-Europe" je i dobitnik nagrade Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA za najbolji izvozni proizvod Srbije za 2009. godinu.

Kancelarija za dijasporu u nekim opštinama i gradovima (Pančevo, Smederevo, Kladovo, Despotovac, Sečanj, Ada, Paraćin) preko kojih je takođe moguće konkretizovati ekonomsku saradnju matice i dijaspore.

Spisak Kancelarija i centara nalazi se na internet prezentaciji www.mzd.gov.rs.

- Što se finansiranja investicionih projekata tiče, u Vladi Republike Srbije, postoje ministarstva i fondovi, koji finansiraju ekonomske projekte.

Ministarstvo za dijasporu pomaže da se dijaspora usmeri "na pravu adresu". Nema nikakvih ograničenja u visini, oblicima ili načinu investiranja dijaspore u Srbiju - objašnjava Prstojević.

Međutim, spora administracija u otadžbini i nezadovoljstvo dijaspore rešenjima na "terenu" i dalje je prisutno.

- Moramo priznati da dijaspora očekuje posebne pogodnosti u odnosu na ostale investitore u Srbiju.

Ministarstvo, Centri i Kancelarije za dijasporu, do sada su uspeli da prevaziđu mnoge nesporazume i konflikte dijaspore sa lokalnim organima uprave.

Takođe, Ministarstvo za dijasporu, putem Sektora za ekonomska i statusna pitanja dijaspore, pruža sve informacije o formalno-pravnim uslovima za investiranje u Srbiju - dodaje Prstojević.