Prekovremeni rad opasan po život
Anilaza čak 12 studija, od kojih neke datiraju još i iz 1958. godine, a obuhvatile su čak 22.000 ljudi iz celoga sveta, utvrdila je da radni dan duži od osam sati izlaže hiljade ljudi većem riziku od srčanog i moždanog udara. Osobe čiji radni dan traje više od tradicionalnih osam sati, imaju od 40 do 80 odsto više šansi za oboljenje od srčanih bolesti.
Vođa istraživanja, dokotrka Mariana Virtanen kaže da uzrok može biti duža izloženost stresu, a ostali okidači mogu biti loše prehrambene navike i nedostatak vežbanja zbog ograničena slobodnog vremena. Isti tim naučnika 2009. godine je otkrio da dugo radno vreme povećava rizik od demencije u kasnijoj dobi.
Analiza je pokazala da sredovečni radnici koji na poslu nedeljno provedu 55 ili više sati, imaju lošiju funkciju mozga, uključujući niže rezultate na testovima za merenje inteligencije i kratkoročnije pamćenje od onih koji nedeljno na poslu provedu do 40 sati.
Zdravstvene tegobe zbog prekovremenog rada najčešće pogađaju ljude srednje i starije dobi, ali naučnici upozoravaju da se osnove za takve bolesti stvaraju već u mladosti. Zato podsećaju sve da povedu računa o svojim životnim navikama kako ne bi bespotrebno ugrožavali vlastite živote.