Srbija: 1. Pivo; 2. Rakija, 3. Bog, 4. Vino
Mnogo su pak alarmantniji podaci koji pokazuju da je skoro 90 odsto učenika uzrasta do 16 godina probalo alkoholno piće, upozoravaju stručnjaci. Posebno je šokantan podatak da svaki treći srednjoškolac redovno pije. Prema rečima doktora Mila Jokanovića sa Instituta za mentalno zdravlje najviše piju šesnaestogodišnjaci iz Vojvodine. Da, dobro ste pročitali, šesnaestogodišnjaci.
Što se broja zavisnika tiče, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od tri do pet odsto svetske populacije zavisno je od alkohola. Stručnjaci kažu da bi taj podatak trebalo pomnožiti sa tri da bi se dobio realniji broj ljudi koji koristi alkohol na problematičan način.
- Istraživanje je pokazalo i to da 37 odsto mladića i 14 odsto devojaka do 16 godina redovno pije, a posebno je simptomatično i to što mladi više ne piju samo kad izađu u grad, već su učestale i kućne pijanke - upozorava dr Jokanović.
Ko je tipičan srpski alkoholičar?
Dr Jokanović navodi da je istraživanje pokazalo da je tipičan srpski alkoholičar muškarac star oko 45 godina, a da mladi prvo pijanstvo dožive već sa 13,5 godina. Takođe, procene su da prosečan Srbin popije čak 80 litara piva godišnje, što nas stavlja na prvo mesto među zemljama u regionu. Sledeći na listi ljubitelja piva su Hrvati, koji ispijaju svega jedan litar manje od nas.
A, verovali ili ne skoro svaki Srbin godišnje potroši najmanje 50 evra na pivo. U prilog ovome govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima naše prosečno domaćinstvo prosečno popije 4,3 litre „kratkog“ pića, 50,6 litara piva i 10,9 litara vina. Tako se procentualno najviše alkohola tokom jedne godine unese kroz pivo, na drugom mestu je „žestina“, a najmanje se “doziramo” vinom.
Najčešći razlozi zbog kojih u Srbiji počinju da piju jesu psihološki problemi usled gubitka posla, smrti voljene osobe, promene mesta ili okolnosti življenja.
Zbog alkohola manje seksa
Podaci pokazuju i to da se na lečenje javljaju uglavnom sredovečni ljudi, a znatno je više muškaraca nego žena. Uglavnom svi dolaze kada zbog alkohola počnu problemi na poslu ili u porodici. Kada padne prag tolerancije na piće, odnosno kada počnu da se opijaju od sve manje količine alkohola i imaju sve više sukoba sa okolinom, to je bolest koja zahteva lečenje.
Stručnjaci upozoravaju i na to da su psihosocijalne posledice alkoholizma ogromne, jer hronična upotreba alkohola dovodi do narušavanja fizičkog zdravlja, opadanja seksualnog nagona i impotencije, slabljenja koncentracije, gubitka pamćenja i konfuznog mišljenja.
Alkoholizam pogađa i bližnje, ova bolest bitno narušava odnose u porodici, dovodi do čestih konflikata, svađa, pa i nasilja. Na poslu se kvare odnosi sa kolegama, a neretko dolazi i do nesreća na radu, nesavesnog rada, izostanaka s posla i, konačno, otpuštanja. Kvare se odnosi sa partnerom, prijateljima, poznanicima… Okolina pijanca stigmatizuje, prezire i na kraju izoluje. Ipak, kao jedan od alarmantnijih podataka izdvaja se i to što se u odnosu na period od pre dvadesetak godina sve više javljaju mlađi pacijenti.