Sijamci rođeni i umrli u bedi

Kako nismo uspeli da kontaktiramo rođaka nesrećnih Halilovića - Davida Janijevića (koji živi u Salcburgu u Austriji), koji je i stavio apel na Fejsbuku, nesvakidašnju informaciju o rođenju i smrti sijamskih blizanaca, proverili smo u smederevskoj bolnici "Sveti Luka".

Dobili smo nezvaničnu potvrdu da su sijamke odmah po carskom rezu prebačene u Univerzitetsku dečju kliniku u Beogradu, da su imale zajednička plućna krila, jedno srce i da su bile spojene duž celog stomaka...

Posla sve manje - Ne bežimo od posla, ali fizikalce i nadničare više skoro niko i ne traži. Nemamo stalne prihode, pa je za nas nadnica od 1.000 dinara, što je oko osam evra, velika k'o kuća. Al' šta vredi kad od posla do posla prođe i deset dana. Dosad ni od koga nismo tražili pomoć, a ni ne znamo kome da se obratimo. Ali sad nam je neophodna. Najsrećniji bih bio da Danijel i Aleks završe makar osnovnu školu, ali kako kad nemamo para - naglas razmišlja Nebojša.

Reporteri "Vesti" posetili su roditelje koji u Osipaonici kraj Smedereva žive u neljudskim uslovima i s mukom izdržavaju dvojicu mališana.

Nesrećni otac Nebojša potvrdio je da su sijamske bliznakinje preminule 1. septembra, ali i da ih je Univerzitetska dečja klinika iz Beograda telegramski obavestila o tome 3. septembra. Takođe, Nebojša je objasnio da su deca kremirana, ali da on i nevenčana supruga Suzana nemaju novca da plate ni osnovne troškove i očekuju pomoć od socijalne službe Smedereva.

- Umrle su naše bliznakinje, proklinjem dan kad sam rođen - jecajući kaže Nebojša Marinković.

- Šta da kažem, i sami smo krivi što nam se ovo desilo! Nismo poslušali doktora i smrt je ušetala u naš život - jecajući kaže nesrećni čovek, vodeći nas kroz otpad do svoje kuće u Osipaonici.

Čatmara, oronula i neokrečena. Ispred, staro gvožđe, papiri, plastika i šporet "smederevac" na kome Suzana kuva, zimi i leti. Otvara vrata jedine prostorije, tri puta tri, u njoj razvučen pohabani trosed na kome spavaju Suzana i Nebojša i njihovi petogodišnji sin Danijel i trogodišnji Aleks. Nema pokućstva, u jednom uglu samo kutija u kojoj je njihov ceo život - nešto odeće i posuđe.

Nadali se operaciji - Gledao sam ta mala bespomoćna bića, moje bebe spojene stomakom kako se muče u inkubatoru i molio se bogu da požive, jer su mi lekari rekli ako budu živele tri meseca biće operisane, odnosno, razdvojene u Engleskoj. Nažalost, male mučenice teške tri kilograma i šesto jedva su živele 12 dana - ridajući priča nesrećni otac.

- Suzana je za sve tri trudnoće samo jednom išla na lekarski pregled i to ovaj poslednji put, u sedmom mesecu. Jedva smo i za to skupili novac. Lekar je upozorio da nije dobro. Video je dve glave, a jedno telo i uputio nas na dodatni pregled - kaže Nebojša.
Pitamo da li je doktor sumnjao na genetički poremećaj i uputio ih na amniocintezu (kontrolu plodove vode), a nesrećnik klima glavom...

- Mi smo bez dana škole, neškolovana sirotinja i bogu je teška... Nismo otišli na taj pregled. Mislili smo ako su Danijel i Aleks rođeni zdravi, ni blizancima neće biti ništa. Mesec dana kasnije, u osmom mesecu trudnoće, Suzana je carskim rezom rodila sijamske bliznakinje koje su odmah prebačene u Beograd - rekao je naš sagovornik.

- A i da smo shvatili značaj tog pregleda, šta bi to promenilo kad nismo imali novca ni za autobusku kartu do Smedereva, a kamoli za lekarski pregled?! Nažalost, našim bliznakinjama nije bilo spasa - ispričao je nesrećni otac.