Strepe od zime, veruju u ljude

Zahvalni na pomoći: Danijela Stanojević sa sinovima

 

Do Stanojevića i njihove mahale Gajeva dolina ovog puta smo terenskim vozilom lakše stigli. Zemljani put je neznatno proširen i utaban opštinskim bagerom. Putem guši prašina, mesecima nije pala kiša...

Dočekuje nas 69-godišnji Dobrivoje sa suprugom, 74-godišnjom Velicom. Rade oko stoke koja pase po okolnim livadama i čestarima. Dobrivoje pazi na ovce, širi ruke i priča:

- Evo, jesen će još malo, planina je ovo, a od prave, konkretne pomoći još ništa. Dolaze iz Vranja, iz opštine, dovode televizije, svi nas slikaju, kukaju zajedno sa nama i obećavaju kako će nam pomoći da izgradimo novu kuću. Dođu, slikaju i odu, a mi ostajemo sa nadom i strepnjom šta će biti sa nama ako dočekamo zimu u šatoru koji nam je dala vojska - kaže Dobrivoje, kome je sve što je imao nestalo za samo 15 minuta u požaru.
 

U šatoru namešteni dušeci za spavanje za dvoje staraca i njihovu ćerku Danijelu koja sa sinovima, 16- godišnjim Bojanom, 10- godišnjim Milošem i šestogodišnjim Strahinjom dolazi vikendom iz Vranja, gde žive kao podstanari.

Najstarija Danijelina ćerka, 17- godišnja Miljana, u međuvremenu se udala i otišla da živi u Beograd.

- Bio joj je momak, dobar dečko, iz ovih je krajeva, iz sela Margance. Radi u Beogradu, iznajmio je stan. Važno je da se deca vole, ni mi ništa nismo imali u njihovim godinama, pa hvala bogu živi smo. S mukom smo sticali, ali vatra i požar učiniše svoje, ponovo nemamo ništa. Valjda će naša deca imati više sreće - priča baka Velica.

Dobrivoje navodi da ih je posetio gradonačelnik Vranja sa nekim ljudima iz Beograda koji su čitali o njihovoj sudbini i došli da ih obiđu.

- Gradonačelnik nam je doneo kutiju zejtina i reči podrške. Pre njega bila je pesnikinja iz Pariza, Zorica Sentić sa pesnikinjom iz Vranja, Veselinkom Stojković. Doneli su puno knjiga, odeću i obuću. Sve je to lepo, mnogo im hvala, ali molim dobre ljude da ne šalju više odeću i obuću, pun nam je šator. Kažite, molim vas, ljudima da su nam potrebne cigle, blokovi, cement, crep... - navodi Dobrivoje.

Velica sve to sluša, udara se rukama po glavi i kuka:

- Treba nam kuća, da nam kiša ne pada na vrat, da nam stud ne probija kosti.

Dok sedimo pored šatora, dolazi putem Danijela sa sinovima.

- Veoma smo zahvalni dobrim ljudima na svemu, posebno novčanim donacijama. Opština nam je urgentno uplatila 50.000 dinara, a jedan anonimni donator nam je poslao 100 dolara. I ovaj novac iz Augzburga moramo da čuvamo, da nešto napravimo i do zime se uselimo makar u dve sobe. Biće teško. Ovde je bilo mnogo obećanja, ali bojimo se da sve ne ostane samo na tome - kaže Danijela.