Srpski građevinci robovi u Belorusiji
Iz Srbije put Belorusije 4. avgusta krenulo je 36 radnika koje je angažovala firma “Srb-Belo-stroj“. Građevinci tvrde da su uslovi za život nehumani, ispod dostojanstva čoveka i da su izrabljivani.
- Bili smo kao robovi. Bukvalno smo gladovali. Deset sati dnevno radiš, a za doručak dobiješ 125 grama hleba i 75 grama salame. Za ručak čorbu od dve kolenice u kazanu za sto ljudi. Njih 40 spavalo je u 20 kvadrata. Higijena je katastrofalna. Dobio sam šugu. Satnica - pet dolara, a mi smo za petnaest dana rada dobili samo po 50 dolara - svedoči Aleksandar Milenković iz Smedereva.
Milenković kaže da je trinaestoro ljudi posle dve sedmice rešilo da odustanu, ali su ostali bez para i hrane 1.500 kilometara od kuće. Pasoši su im, navodno, bili oduzeti.
- Morali smo da potpišemo izjave da smo isplaćeni, da bi nam vratili pasoše - svedoče otac i sin Slobodan i Petar Mijatović, i Goran Đuričić iz Šapca.
Posrednik- Posrednik u celom poslu bio je Miroslav Mišić iz Loznice kome smo platili po 100 evra za uslugu - tvrdi Aleksandar Milenković. - Nije tačno da sam naplatio po 100 evra - kaže Miroslav Mišić, vlasnik firme “Gasgrejding“. Oni su platili put, a to gazda uz platu vraća. Problem je jer su oni tesari, a gazda je tražio zidare. Neki su bili tri dana pijani, a neki su se odmah vratili. Sada tamo radi 56 ljudi koji se ne žale - kaže Mišić. |
Oni su, nakon pretnji da će početi sa samoubistvima, uz posredovanje našeg konzulata uspeli da se vrate u domovinu, a sada pokušavaju da pomognu kolegama koji su ostali. Naime, osmorica tesara još su “zarobljeni“ u Pionirskom lageru Motelj, u šumi četrdesetak kilometara od Minska.
- Ovde nema vode, struja nestaje, nemamo toaleta. Jedemo šta nađemo u šumi - kukuruz i gljive, ne znajući da li su možda otrovne - kaže Radislav Petrović (45) iz Loznice.
Građevinci kažu da ih je u nedelju obišao predstavnik firme “Srb-Belo-stroj“, koji im je dao po deset dolara, i obećao da će se postarati da se vrate u Srbiju, ali nije rekao kada.
- Oprostiću tih 1.000 evra što sam zaradio, samo neka mi da pare da se vratim kući - očajan je Miloje Radaljac (60) iz Loznice.
Njegov kolega Dragan Marković rekao je da su iz naše ambasade u Minsku tražili da im se obrate pisanim zahtevom.
- Mi ne možemo da stignemo do grada, kako da predamo pismo, po golubu? I prevarene srpske bogataše koji letuju po svetu vraćaju naši avioni, a mi smo ostavljeni kao pacovi - ogorčen je Marković.
Radnici imaju turističke vize na 30 dana koje ističu u utorak, pa se pribojavaju kako će da napuste zemlju, posebno ako moraju da plate kaznu koja je veoma visoka.
Gazda: Nije bilo prevare radnika- Nisam davao lažna obećanja radnicima koji su došli iz Srbije. Svima plaćam pet dolara na sat, imaju plaćeno spavanje i dva obroka, putne troškove ne plaćam nikome jer ne znam ko će stići iz Srbije. Ako su radnici očekivali više, njih je prevario onaj koji ih je poslao - rekao je za “Večernje novosti“ gazda firme “Srb-Belo-stroj“ Negoslav Milivojević, građevinski tehničar iz Stare Pazove koji živi i radi u Belorusiji. Milivojević kaže da ga je zvao iz Srbije neki Miroslav Mišić i ponudio radnike. Autobusom su stigli u Minsk ali sa njima nije došao i Mišić. Kasnije se ispostavilo da su radnici nezadovoljni uslovima. Kao dokaz da nije prevario radnike Milivojević nudi izjave svih njegovih zaposlenih, a ističe da je za četiri i po meseca plata kasnila samo četiri dana. Milivojević na kraju kaže da je sa zakašnjenjem saznao da su neki od radnika koji su se vratili u Srbiju već radili u Sočiju, odakle su bili oterani. |
Ambasada Srbije: Mešetari prave probleme
Broj građevinskih ali i drugih radnika iz Srbije u Belorusiji nije veliki, pa naša ambasada u Minsku do sada nije imala nikakvih pritužbi na poslodavce. Posle skandala koji se dogodio ovih dana naši diplomati u Minsku su brzo reagovali i razgovarali sa rukovodiocima firme “Srb-Belo-stroj“, koja je počela od avgusta da dovodi naše radnike sa ambicijom da širi svoj građevinski biznis u Belorusiji.
Nije sporno da je 12 naših radnika bilo nezadovoljno smeštajem i hranom. Njima su se kasnije pridružila još osmorica. Te probleme vlasnici firme pravdaju početnim problemima koje je trebalo brzo da reše. Međutim, vlasnici firme “Srb-Belo-stroj“ tvrde da nisu nikome oduzimali pasoše već se morala ispoštovati zakonska procedura zemlje domaćina. Da bi se dobila radna viza pasoši se moraju predati beloruskim organima, koji posle davanja radne vize vraćaju putne isprave.
Izgleda da je glavni uzrok sporova na relaciji radnik-poslodavac to što mešetari koji dovode radnu snagu, obećavaju znatno više nego što bi realno radnici trebalo da dobiju radeći na gradilištima.
U Belorusiji trenutno nema više od sto naših radnika, pa se ne može govoriti o masovnoj pojavi prevara. Zbog toga što radna snaga iz Srbije u bivše sovjetske republike dolazi preko privatnih posrednika država ne može da garantuje da i dalje neće biti sporova.