Kardinal pred smrt ispovedio novinarima istinu o papi
"Katolička crkva zaostaje 200 godina. Ona je ostarila. Njene su crkve velike i prazne, njena birokratija prevelika. Njeni su obredi pompezni, baš kao i njene mantije i njene reči, ali one ne znače ništa. Crkva mora da se menja, počev od pape, pa naniže", ove opominjuće reči izrekao je, gotovo na samrtnoj postelji, bivši nadbiskup Milana i bivši kandidat za papu, kardinal Karlo Marija Martini.
Martini je preminuo prekjuče od posledica Parkinsonove bolesti, a njegova poslednja želja bila je da "Korijere dela sera", dan posle njegove smrti, objavi intervju koji im je dao pre oko dve nedelje.
Njegove reči - utoliko značajnije i više opominjuće jer se radi o čoveku koji je bio voljeniji čak i od pape, a u Italiji imao nepodeljeno poštovanje - dosad su najveći šamar u lice papi, ali i čitavom crkvenom establišmentu. U potresnom govoru koji je postao glavna tema u katoličkom svetu, ali i mimo njega, kardinal je izrekao sve što mu je bilo na duši sve ove godine.
"Mi nismo išli u korak sa vremenom. Nismo priznavali greške. Vreme je da to uradimo, vreme je za radikalnu promenu", kazao je kardinal Martini, i dodao: "Pedofilski skandal nas obavezuje da krenemo na put transformacije".
Martini je poznat i po tome što se zalagao da se dozvoli upotreba kondoma u određenim slučajevima, a sada je, pre poslednjeg koraka, otišao i stepenicu dalje, rekavši da crkva mora da se otvori novim porodicama koje nastaju ili da rizikuje da zauvek izgubi svoje stado.
"Ženu, recimo, ostavi suprug, a ona nađe novog prijatelja da se brine o njoj, da zajedno brinu o njenoj deci. Ta druga ljubav bude uspešna. Ako diskriminišemo ovu novu porodicu, neće samo majka biti odsečena, već će patiti i deca", rekao je Martini. "Tako gubimo buduće generacije, zbog čvrstog stava Vatikana da je razvod greh", dodao je on.
Martini je oduvek smatran nekom vrstom liberalnog glasa crkve, uprkos tome što je vodio najveću biskupiju u Katoličkoj crkvi. Bio je gotovo viđen da postane novi papa, ali je 2002. godine obznanio da boluje od retkog oblika Parkinsonove bolesti i povukao se u penziju. Umesto njega, za naslednika pape Jovana Pavla II izabran je 2005. godine papa Benedikt XVI i za kratko vreme postao pravi heroj katoličkih konzervativaca, koji ga, zbog nepokolebljivog stava prema teološkim pitanjima, nazivaju "božjim rotvajlerom".
Utoliko je značajnija i poslednja poruka koju je Martini uputio papi Benediktu XVI:
"Zašto se ne menjamo? Zašto ne menjamo crkvu? Čega se vi to plašite?"
Koliko je Martini bio uvažavan, pokazuje i mnoštvo ljudi ispred milanske katedrale. Na hiljade vernika došlo je da se pozdravi od voljenog kardinala, koji će biti sahranjen danas. Glavno pitanje koje muči sve u Vatikanu je da li će se na sahrani pojaviti i papa, kao i šta će njegovo moguće prisustvo značiti.
Da li će papa dozvoliti da se crkva pocepa na "progresivne" i "tradicionaliste", ili će uspeti da povrati kakvo-takvo jedinstvo katoličkog sveta? On dosad nije pokazivao preveliku želju da nagrađuje kardinale i biskupe koji bi se drznuli da dovedu u pitanje tradicionalnu doktrinu, ali će možda, makar iz "marketinških" razloga, odati poslednju poštu čoveku čiji je poslednji intervju uzdrmao temelje zapadnog hrišćanstva.