Toma objavio rat bankama

- Rukovodstva mnogih naših poslovnih banaka trebalo bi da se manu spekulacija na tržištu hartijama od vrednosti, novcem i finansiranjem sumnjivih ili nepostojećih projekata - poručio je Nikolić.

On je ponovio da je Srbiji potrebna Razvojna banka iz koje bi svaki građanin dobijao sredstva, a ne da se ona dele partijskim drugovima već, kako je naveo, onima koji će moći da ih vrate i da podižu Srbiju.
 

Krediti za rođake Da je neka banka ili fond davala kredite bez kvalitetnog obezbeđenja u javnosti, sazna se tek kad banka propadne i ode u stečaj. Krediti bez obezbeđenja daju se najčešće po partijskoj, rodbinskoj ili kumovskoj vezi. Sličan je slučaj i sa Fondom za razvoj koji je davao kredite bez prave finansijske garancije dužnika, tako da je manjak iz 2011. od 3,8 milijardi dinara, na žalost, logičan sled stvari.

Ekonomski stručnjaci, ali i praksa, pokazuju da je Srbija dosad imala negativno iskustvo sa poslovanjem ove vrste banaka. Primer Razvojne banke Vojvodine je simptomatičan jer već nekoliko dana njen rad detaljno češljaju inspektori Narodne banke Srbije. Prema nezvaničnim informacijama, inspektori proveravaju krediti koje je ona u poslednjih godinu-dve odobravala, pre svega velikim novosadskim i vojvođanskim firmama.

Tek će se videti i da li će predmet provere inspektora NBS biti nenaplativi krediti u vrednosti od oko 6,5 milijardi koje je Razvojna banka Vojvodine, na osnovu dogovora bivše republičke vlade i vlade Vojvodine kao njenog većinskog vlasnika, nedavno prenela na Agenciju za osiguranje depozita.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin u izjavi za "Vesti" objašnjava da je svaka razvojna banka, kakve je Srbija imala u prošlosti, bila predmet malverzacija i finansijskih skandala.

- Razvojna banka ima manu jer ona za razliku od poslovnih banaka može sebi da dozvoli luksuz i da izgubi deo profita jer će novac biti nadomešten iz džepova poreskih obveznika. Osim toga, kod nas se nikad nije znalo gde ulagati novac iz tih banaka osim u infrastrukturu. Teško da se neko setio da treba da se ulaže u poljoprivredu. Srbija je poljoprivredna zemlja i tu treba ulagati i od toga živeti. Pa nećemo valjda zarađivati na elektronici i softverima jer su tu drugi mnogo superiorniji - ističe dr Cvjetićanin.

Što se tiče samih poslovnih banaka, činjenica je da su one prošle godine iz Srbije iznele milijardu evra, a za prvih šest meseci ove godine 484,4 miliona evra. Tri četvrtine domaćih banaka imaju osnivače u Evropi, gde se novac i vratio jer je zbog krize tamo potrebniji, dok banke kod nas nisu ni odobravale nove zajmove.

Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić tim povodom ocenjuje da to što banke povlače novac nije neobično, jer banke u Srbiji, kako kaže, imaju problem da nađu dobrog klijenta, dok istovremeno imaju sasvim dovoljno kapitala.
 

Važan osnivački kapital Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, smatra da ideja o osnivaju Razvojne banke nije loša, samo da treba voditi računa o osnivačkom kapitalu. - Ne treba bežati od državnih banaka. Srbija ima svega 25 odsto domaćih banaka, dok su u Kini sve banke državne. Problem i negativno iskustvo državnih banaka kod nas je u tome što su tu bile organizovane grupe koje su isisavale kapital. Kad se to stopira i državna banka bude radila bez namere da se novac preliva u privatne džepove, onda bi Razvojna banka mogla da bude prava stvar - kaže Pavlović.