Beograd ne traži grobove žrtava
On smatra da bi se takav odnos promenio kad bi vlast u Beogradu na njemu više i "oštrije" insistirala.
I ove godine širom regiona obeležen je Međunarodni dan nestalih osoba, da li se i šta promenilo u tretmanu ovog problema?
- Gotovo ništa. Porodice nestalih lica i dalje su nezadovoljne onim što vlasti država nastalih u raspadu bivše Jugoslavije rade na rasvetljavanju sudbine ubijenih. Ni međunarodne institucije koje se bave ovim problemom nisu učinile dovoljno da bi se brže saznala istina o nestalim osobama. O tome najbolje svedoči podatak da na listama nestalih i dalje stoji skoro 14.000 imena, od kojih je oko 4.000 Srba.
Na konferenciji za medije kritikovali ste odnos institucija države Srbije prema problemu nestalih?
- Pronalazak, ekshumacija i identifikacija nestalih je mukotrpan posao. Svesni smo da, na žalost, mnoge nestale osobe neće nikad biti pronađene, kao što ni mnogi zločinci neće biti privedeni pravdi. Mi, međutim, tražimo ono što je moguće. Ovoga puta posebno smo naglasili problem nestalih Srba u Hrvatskoj kojih je, prema našoj, evidenciji čak 1.958. Na institutu u Zagrebu na identifikaciju čeka 350 ekshumiranih ostataka ubijenih. U Hrvatskoj postoji 359 poznatih grobnih mesta kojima niko ne prilazi, niti ima pokušaja otkopavanja. Radi se uglavnom o civilima ubijenima u akciji "Oluja". Ukoliko nisu u stanju da danas, 17 godina posle završetka rata, odmah iskopaju ubijene Srbe, one za koje se zna gde leže njihovi ostaci, onda je čitav ovaj proces obesmišljen.
Beograd ispunio sve zahteve- Ne postoji poznato grobno mesto u Hrvatskoj za koje se zna da su u njemu ostaci Hrvata, a da nije iskopano i ubijeni identifikovani. Za razliku od Zagreba, Beograd je ispunio sve zahteve u vezi sa iskopavanjem osoba za koje se sumnjalo da su hrvatske nacionalnosti, a bili su zakopani u Srbiji - podseća Pjevač.
|
Zašto je tako, zašto nema iskopavanja ako se znaju grobna mesta?
- Povodom toga, u ime naše Koordinacije uputio sam pre mesec dana pismo hrvatskoj Vladi i pitao o čemu se radi. Veoma brzo nam je stigao odgovor, obrazložen i uglađen, koji se u suštini sveo na to da će dalja iskopavanja biti nastavljena "sukladno raspoloživim sredstvima i tehničkim mogućnostima". Na tome se mogućnosti nas iz udruženja završavaju. Mi dalje i više ne možemo, ali zato može i treba na scenu da stupi država Srbija.
U kom smislu, šta treba da uradi?
- Treba javno, da se tako izrazim, da se zaoštri taj problem. Ni omražena Amerika, ni omiljena EU, ni Međunarodna komisija za nestale, ni Međunarodni Crveni krst baš ništa ne bi imali protiv ukoliko bi Srbija pitanje iskopavanja poznatih grobnih mesta zaoštrila. Mislim da bi je i Hrvatska više poštovala. Međunarodna komisija za nestale nudi sredstva i materijalne resurse za trajno rešenje ovog problema.
Zašto vlast u Srbiji to ne uradi?
- To niko ne zna. Moguće da je dosadašnja vlast to izbegavala u ime "dobrih odnosa".
Javnost nije baš zainteresovana za ove teške teme?
- Prosečnog građanina uvek zanima ono što ga se neposredno tiče. Vlast je ta koja mora znati da ove teške teme opterećuju dalju saradnju i napredovanje država u regionu i njihovih građana. Nećemo taj problem rešiti ako ga i dalje budemo držali pod tepihom. Mislim da je osnivanje Regionalne komisije za istinu (REKOM) put kojim treba ići, odnosno zajednički utvrditi činjenice o ratu i evidentirati žrtve.