DS: Jedan ide u istoriju - Tadić ili Đilas?

Izgleda da više neće da šetaju zajedno: Boris Tadić (levo) i Dragan Đilas

 

Do sada je izneto pregršt teza o tome šta se unutar “žutog tabora” dešava, ko je uz koga, ko bi mogao da podnese ostavku, ko koga će da zameni ili smeni. Najavljivano je zlurado čak i novo cepanje stranke.

Kao Savez komunista Srbije

Sednica 8. septembra, kako pišu beogradske ”Večernje novosti”, sve će to razrešiti. Ona bi, na neki način, mogla da liči na davnu 8. sednicu komunista, kada su se žestoko sukobili i zauvek rastala dva prijatelja, dva kuma - Slobodan Milošević i Ivan Stambolić.

Nedavni, tajno održani, a polujavno prepričavani susret na Fruškoj gori, vodeće trojke demokrata - Tadić, Đilas, Pajtić - dao je povoda nekim političkim narikačama da obznane kako je primirje blizu i kako je ojačala pozicija prvog čoveka stranke u odnosu na ostale.
 

”Večernje novosti”, pozivajući se na izvore bliske stranci, pišu upravo suprotno: rasprava je bila žustra, žestoka, neuobičajeno polemična. Vojvođanski prvak Pajtić, govoreći prvi, direktno je zatražio Tadićevo povlačenje, u interesu stranke. Jer, rekao je Pajtić, uprkos uspesima, “ti si gubitnik”!

Tadić nije imao nežnosti prema prvim saradnicima: direktno im je rekao da nisu sposobni da preuzmu partiju. Đilasu je pridodao da je “tehnokrata”, a Pajtiću da još nije “politički zreo”. Po svojoj prilici, ni oni mu nisu ostali dužni, pa je gradonačelnik Beograda, najveći dobitnik na poslednjim izborima, sastanak u “Mošinoj vili” napustio ranije.

Šta može da bude ishod novog, javnog nadmetanja?

Zamenik predsednika Dragan Đilas ostaje pri davno iznetom stavu: neće se kandidovati za predsednika, ne želi da bude protivkandidat svom predsedniku. Imajući i poštovanje i zahvalnost prema Tadiću, Đilas je očekivao mirniji rasplet i, pre svega, samopovlačenje donedavnog šefa države. Čak i kada je izrekao jasno prepoznatljivu metaforu o “letnjim odmorima” u “kupaćim gaćama” razmišljao je da još ima prostora za unutarpartijski dogovor i da svi u stranci “ne skidaju gaće”.

Nisu netačne interpretacije da je u traganju za “časnim ishodom” razapeta međunarodna mreža da se bivšem predsedniku države nađe prigodno i pogodno međunarodno radno mesto. Ništa još nije urađeno, verovatno i zbog letnje pauze, a i zbog cajtnota u kom se to radi. Naravno, mnogo toga zavisi i od Tadićevog stava.

Zato u subotu mora doći do presecanja partijskog čvora, koji je Demokratsku stranku već dobro stegao, dramatično joj smanjio priliv krvi i u mozak i u srce, i njen organizam učinio bledoliko neprepoznatljivim.

Šta je u igri?

Verovatni scenario izgledao bi, kako pišu ”Večernje novosti”, ovako:

1. Ako Tadić podnese ostavku - članstvo će birati novog predsednika.

2. Ako Tadić ne podnese ostavku - Đilas će podneti ostavku na partijske funkcije. Ostavio bi nedelju dana opštinskim odborima da odluče šta biraju, jer se računa da je oko 40 odbora spremno da predloži smenu prvog čoveka stranke.

Đilas se, naravno, ne bi lišio položaja gradonačelnika Beograda. Na toj funkciji je siguran sve dok Ivica Dačić, eventualno, ne prekine koalicionu ljubav, koja je u celoj Srbiji postala “neverna”.

Javne šeme o tome kako će se i za koga opredeljivati potpredsednici stranke i kako je to tobože važno, liči na dečju partiju igre “ne ljuti se čoveče”.

Sednica u subotu, očekuje se, nije samo izbor “ti” ili “ja”. To je i biranje novog puta Demokratske stranke, čija je stabilnost ozbiljno uzdrmana izbornim zemljotresom. Posledice te velike raspukline do sada nisu ni snimane ni lečene. Valja očekivati da će moćna partija, i kada je u opoziciji, umeti da izabere trasu svog spasonosnog puta. Sve ostalo bi imalo dalekosežne bolne posledice. I po demokratiju Srbije, sigurno.