Zemlja bez standarda (1): Sirotinja kupuje lekove za pse
Srbija je postala siromašnija od najsiromašnije provincije u Kini! Naime, prema anketi o potrošnji domaćinstva, prosečni prihod po domaćinstvu u Srbiji iznosio je 52.050 dinara u prvom tromesečju ove godine, što je oko 480 evra. U Kini je, prema zvaničnim podacima, prosečna potrošnja urbanog domaćinstva iznosila 830 evra i kretala se u rasponu od 1.415 evra u Šangaju do 490 evra u Hejilongjiangu, najsiromašnijoj kineskoj provinciji.
Ako se računica pojednostavi, svaki član srpskog domaćinstva za jedan obrok dnevno ima samo 75 dinara, a mesečno troši svega 230 grama mesa. Građani Srbije nikad nisu bili siromašniji, a više od dva miliona živi u velikoj bedi. Na državnom kazanu hrani se 50.000 duša, a ta brojka bila bi i deset puta veća da ima para za otvaranje novih narodnih kuhinja. Socijalnu pomoć prima čak pola miliona ljudi! Zato nije retka vest da ljudi nude bubrege i rožnjače na prodaju da bi sebe i svoju decu spasli gladi.
Srbija je u tri krizne godine izgubila čak 255.000 radnih mesta, odnosno broj zaposlenih se u tom periodu smanjio 12,8 odsto. Prosečna plata u Srbiji iznosi 357 evra, a sve što zarade građani Srbije daju za hranu i komunalije, ali mnogo njih nije u stanju da plati osnovne troškove poput grejanja, vode i struje. Svaki četvrti građanin podigao je kredit da plati državi nagomilane kredite, a domaćinstvo ima šta da jede zahvaljujući čekovima koji stižu na naplatu za dva ili tri meseca. Naime, skoro pola miliona ljudi prima minimalnu platu, koja iznosi tek 170 evra, a u južnoj i istočnoj Srbiji jedva stotinak evra.
Luksuza smo se davno odrekli, a počeli smo da štedimo i na lekovima. Otkako antibiotici ne mogu da se kupe bez recepta, pojedini Novosađani su počeli da ih nabavljaju u veterinarskim apotekama, a ovakvom lečenju pribegavaju sirotinja i ljudi koji nemaju zdravstvenu knjižicu. Lekari su za ovu pojavu saznali pošto su ih neki od njih nakon kupovine leka pitali koliku količinu mogu da upotrebe. To su ljudi koji nemaju zdravstvene knjižice i ne mogu da daju 700 dinara za pregled, a s lekovima bi ih bolest koštala od 2.000 do 3.000 dinara. Tako su Novosađanima preostali lekovi koji se daju mačkama i psima.
Ekonomista dr Vladana Hamović tvrdi da standarda u Srbiji uopšte i nema.
- Standard imaju Nemci, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja. U Srbiji se kupuje brašno, so i šećer. Sve se to odražava na zdravlje ljudi - kaže dr Vladana Hamović.
| Cena hrane | ulje | jaja | sir | sv. but |
| jul 2011 | 120 | 7 | 430 | 460 |
| jil 2012 | 146 | 18 | 600 | 650 |
Srbija je skoro tri puta siromašnija od proseka Evropske unije, pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda o bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Kad je reč o realnoj potrošnji po pojedincu, koja se smatra pokazateljem kvaliteta života, ona je dva i po puta niža od proseka EU. Tako je Srbija po bruto domaćem proizvodu po stanovniku na 35 odsto evropskog proseka, dok su naši susedi ipred nas, Makedonija na 36 odsto, Crna Gora 41 odsto, a Hrvatska 61 odsto. Siromaštvo vlada u celom regionu, izuzev Slovenije, gde građani sa prosečnom platom od 980 evra imaju bolji standard. Sledi Hrvatska sa prosečnim zaradama od 755 evra, Crna Gora sa blizu 500 evra, BiH sa 418.
U Bosni i Hercegovini čak 40 odsto gradskog stanovništva i uz to toliko seoskog življa godišnje uzme kredit od banaka ili poslodavaca dajući imovinu kao zalog! S jednim obrokom dnevno iz narodne kuhinje preživljava 20.000 Bosanaca, a 700.000 građana živi s manje od 120 evra mesečno, što je jedno od pet domaćinstava. Po poslednjim podacima, svaki peti građanin BiH živi od 1,5 evra dnevno, za šta može kupiti samo hleb i mleko.
Polovinom godine Hrvatska je zabeležila i rekordnu inflaciju u poslednje tri godine od 3,9 odsto. Sindikati optužuju vladu da je sav teret krize u poslednjih šest meseci svalila na obične građane. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u prva tri meseca 2012. iznosila je 16,4 odsto. Više od polovine ispitanika smanjilo je rashode za sve oblike razonode i zabave (56 odsto), 55 procenata za odeću i obuću, dok je 31 odsto smanjilo rashode i za hranu i higijenu. Oko četiri posto ispitanih više ne može da otplaćuje kredite.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da se u Srbiji više od 60 odsto zarade troši na hranu, što je tri puta više nego u zemljama EU.
- Sramota je što u Srbiji koja može da proizvodi mnogo hrane postoje kazani i narodne kuhinje. Sramota je da neko u Srbiji prima socijalnu pomoć, a mnogo je onih koji primaju po 1.000 dinara. Sramota je napisati da ljudi mesečno na ime socijale dobijaju nešto više od osam evra mesečno, a kamoli odobriti ljudima takvu socijalnu pomoć - kaže Papović.
Frapantan i ne hvale vredan podatak jeste da se godišnje se u Srbiji ukrade struje u vrednosti od oko 60 miliona evra. Na divlje se priključuju domaćinstva, nekada i cela naselja. Ekonomisti kažu da je to jedini način da se sirotinja zimi ogreje. I priliv devizne pomoći iz inostranstva je opao. Zvanični podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je lane u našu zemlju ušlo 4,05 milijardi dolara doznaka, što je više od lanjskih direktnih stranih investicija. Ipak, samo dve godine pre toga doznake su bile za 516 miliona dolara veće.
Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, kaže da se teško živi i bez poskupljenja koja nas šibaju svakog dana.
- Stalni rast cena ide na teret sirotinje, prvo siromašni stradaju, pa redom, dok stigne do velikih, možda oni neće osetiti, ali će cela država i te kako osetiti posledice. Prema tome, poskupljenja nikako, bilo kako da ga obrazlažu, nije dobro jer na kraju uništava celo društvo - ističe Kanjevac.
Rat duži od života
|