Porodice: Bivši direktor RTS nije jedini krivac

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović

Oni napominju da je "Milanović samo jedan šraf kog su drugovi žrtvovali, a da se ni dan-danas pred licem pravde nije našao niko iz tadašnjeg državnog vrha, koji je dozvolio da dođe do ove tragedije“.

Čeka ga drugo suđenje!

Milanovićeva supruga Ljiljana Milanović potvrdila je za "Alo!“ da je on došao kući, kratko je rekla da je Dragoljub dobro, ali da ne želi da daje izjave. On će se ponovo naći u Palati pravde 17. septembra, kada mu je zakazano ročište u postupku kojim se tereti za nezakonitu dodelu stanova "deficitarnim kadrovima“ RTS-a krajem devedesetih. Presuda u ovom predmetu očekuje ga brzo, jer je sudija Vera Vukotić rekla da će tada biti saslušani veštak i dva svedoka, a zakazane su i završne reči, nakon čega će uslediti prvostepena presuda.

- Meni lično je nebitno da li je dobio deset ili 20 godina! Taman da robija do kraja života, ja nemam koristi od toga! Mog sina nema, pa nema! Bitnije je nam je da ova država prizna šta se tada desilo, jer je jasno da postoji i odgovornost tadašnjeg državnog vrha! Savezna vlada je izdala jasno naređenje da se u vreme vazdušne opasnosti svi zaposleni u javnim preduzećima isele. Za zaposlene u RTS -u bilo je određeno izmeštanje u Topčider. Ta naredba je u Milanovićevoj fioci stajala od 24. marta do 23. aprila 1999, dana njihove pogibije, i on nije želeo da je aktivira, tako da od svih preduzeća jedino ljudi iz RTS-a nisu evakuisani. Nije tačno da on nije preduzeo mere da se ljudi evakuišu, već nije izvršio državnu naredbu, i zato je trebalo da mu se sudi za izdaju! - kaže za "Alo!“ Mirjana, majka Darka Stoimenovskog (25), jednog od 16 nastradalih radnika RTS-a.

Ona napominje da ni Vojska, koja je znala za naredbu koju Milanović nije ispunjavao, ni sam državni vrh nisu ništa uradili da se Milanović natera da izvrši državnu naredbu i da su o tome svi ćutali, iako su znali da će zgrada državne televizije biti meta NATO.

- Ne aboliramo mi ni NATO, koji je bacio bombe, ali na osnovu ovoga je jasno i da je naša država direktno učestvovala u tom zločinu. U vreme kada smo izgubili našu decu mi nismo znali za tu naredbu, ali sada možemo da kažemo da smo kao roditelji i porodice osuđeni na doživotnu robiju od strane NATO i onih koji su u tovremevodili Srbiju. Čak ni osam ljudi koji su 1999. sedeli u Upravnom odboru RTS-a koje smo nabrojali u našoj tužbi nikada nisu procesuirani! Sam Milanović nikada na suđenju nije pomenuo ko mu je dozvolio da uradi ono što je uradio, već se solidarisao sa drugovima, ćutao i odležao zatvor - zaključuje Mirjana.

Izašao iz zatvora na rođendan nastradale žrtve

Milanović je juče izašao iz "Zabele“, a porodica Stoimenovski provela jutro na grobu svog sina Darka (25), koji bi, da je poživeo, ovog 31. avgusta napunio 38 godina.
- A šta ja da vam kažem?! Mom Darku je juče bio rođendan, a on se juče vratio u Beograd na mesto zločina! Znali smo i bez novina da je 31. avgust dan kada će izaći... Dok su radnici u zgradi ginuli tog 23. aprila 1999, kako smo čuli na suđenju, on je sedeo u kafani! Kada su pale bombe, svi oni su znali šta se dešava, sem naše dece i nas - kratko je za "Alo!“ rekao Darkov otac Kuzman Stoimenovski.

Advokat Ante Bošković, koji zastupa porodice nastradalih, takođe kaže za "Alo!“ da je u ime porodica nastradalih podneo krivične prijave protiv više lica iz tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane, ali da one još nisu procesuirane.

- Očekujemo da ih tužilaštvo uzme u razmatranje, ali to do danas nije učinjeno uprkos obećanjima. Milanović jeste kriv, ali ima još krivaca koji nisu izašli pred lice pravde - kaže Bošković.

Sa druge strane, u Republičkom tužilaštvu kažu za "Alo!“ da su u aprilu ove godine porodice dostavile prijave i da su imale razgovore sa zamenikom republičkog tužioca.

U tužilaštvu dodaju da je „predmet otvoren, a slučaj će biti ispitan“. Utešne za porodice su tvrdnje tužilaštva da ovaj slučaj ne može da zastari.