Angela Merkel šalje paket uslova za Srbiju

Berlin pažljivo posmatra poteze novih vlasti u Beogradu i još nije siguran kakvu će politiku Nikolić i Dačić voditi prema Kosovu, koje je za Nemačku i dalje pitanje broj jedan. Zbog toga kancelarka Angela Merkel planira da tokom septembra u srpsku prestonicu pošalje tročlanu delegaciju svojih ljudi od najvećeg poverenja koji će imati zadatak da rukovodstvu i javnosti jasno predoče šta je ono što je neophodno učiniti da bi se napravio korak napred u evropskim integracijama, saznaje Novi magazin.

Sagovornici iz Berlina za Novi magazin podvlače da je cilj da se jasno i glasno kaže ono što se u Beogradu već zna, a što je prošlog leta već otvorila kancelarka Angela Merkel, a sve kako bi se izbegle bilo kakve zakulisne radnje i konačno počelo igrati otvorenih karata.

Franc Lotar Altman, nemački ekspert za Balkan, objašnjava da se napred može krenuti tek kada svaka zainteresovana strana zna šta se od nje očekuje. “Naravno, Kosovo je ključ. Od Srbije niko neće tražiti da prizna Kosovo, ali mora biti dogovora o koegzistenciji. Kosovo bi trebalo da postane član UN. Politika 'i EU i Kosovo' mora biti redefinisana. Ono što Beograd sad pokušava da uradi sa fusnotom dobro je i u Berlinu je to pozitivno ocenjeno. I, naravno, razmontiranje paralelnih struktura na severu biće ključno. Tražiće se prestanak finansiranja. Normalno je da ljudima na severu Kosova koji primaju duple plate nije u interesu da se situacija smiri jer razmišljaju: 'Zašto bih se odrekao tog dodatnog novca'. To će biti ključ“, objašnjava Altman.

Popravljeni Ahtisarijev plan

Ono što Srbija može da očekuje jeste neka vrsta popravljenog Ahtisarijevog plana za sever koji bi ostao u sastavu Kosova i gde ova vrsta paralelnog finansiranja i paralelnim službama bezbednosti ne bi bila moguća.

Nadležni u Berlinu za sada detaljno osluškuju sve poteze koji dolaze iz Beograda, ali izvori Novog magazina se slažu da je još rano da bi se dala neka ocena. Berlin će čekati da vidi kada će Beograd predložiti nastavak pregovora sa Prištinom, u kakvom formatu će biti pregovori, koje će se teme otvarati, ali želeće i da se uveri da su sprovedene sve do sada donete odluke. Za sada u Berlinu naglašavaju da je bilo dosta retorike i da se sada očekuju i konkretni koraci.

Posete Aleksandra Vučića i Ivice Dačića Berlinu odmah po formiranju vlade nemačkim sagovornicima predstavljaju znak da je Beograd postao svestan da je Nemačka ključni igrač – i u pozitivnom i u negativnom smislu.

S druge strane, oni napominju i da je u Beogradu sazrelo stanovište da je Berlin veoma zainteresovan za Srbiju jer u njoj vide najvažniju zemlju regiona.

Brisel sprema platformu

Brisel pravi dokument pod radnim naslovom “Platforma normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”. Tačiju je pokazana radna verzija, a najnoviju verziju dobiće početkom septembra, kao i srpski premijer Dačić, saznaje Agron Bajrami.

Na Kosovu se već priprema teren za podizanje nivoa tehničkog dijaloga Prištine i Beograda na novi, politički. Još prošlog proleća, kada su u Briselu uz posredovanje Roberta Kupera Edita Tahiri i Borislav Stefanović seli za sto i započeli “tehnički” dijalog, u zapadnim centrima moći se govorilo da je taj proces predigra za onaj važniji, koji će doći kasnije. Među zapadnim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova prevladalo je uverenje da razgovore treba početi “lakšim” temama, da bi se vremenom došlo do težih pitanja, od kojih je najteže – sever Kosova.

Poslednjih nedelja u Prištini su procurile informacije o tome šta se, u stvari, očekuje od novog dijaloga. Ozbiljna štampa tvrdi da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton premijeru Kosova Hašimu Tačiju već pokazala plan kako će se ići dalje u onome što se zove “platforma normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”.

Nosioci ovog procesa biće premijeri Tači i Ivica Dačić, osnov plana je da Priština pristane na nove koncesije severu Kosova, u zamenu za integraciju severa u Kosovo i efektivno odustajanje Srbije od severa. Od Srbije se očekuje pristanak da sa Kosovom ima isti odnos kao što su imale Istočna i Zapadna Nemačka.

Prema informacijama objavljenim prvo u listu Koha ditore početkom avgusta, među koncesijama na koje bi kosovska strana morala da bude spremna jeste povećanje broja srpskih poslanika u parlamentu Kosova da bi se uključili i predstavnici Srba sa severa, i legalizovanje Saveza opština severa kao neke vrste parlamenta za sever. Politička platforma se, prema tim izvorima, zaokružuje imenovanjem četiri zvaničnika na severu koji bi “pokrivali” - policiju, kulturu, obrazovanje i vere, ekonomski razvoj i infrastrukturu. Oni bi efektivno radili kao ministri, samo što neće biti deo Vlade Kosova, već samostalni koordinatori projekata za sever.

Napokon, očekuje se i opšta amnestija za manje prekršaje i neplaćanje električne energije, taksa i komunalija.

Taj nivo autonomije za sever Kosova, prema interpretaciji diplomatskih izvora u Prištini, moguće je upakovati tako da kosovskim Albancima izgleda kao deo Ahtisarijevog plana, a kosovskim Srbima sa dodatkom “plus” kao veći nivo autonomije nego što je do sada nuđeno.

Kada početkom septembra Tači i Dačić dobiju novu verziju platforme očekuje se početak novog kruga dijaloga u oktobru, kada bi se mogao i desiti njihov prvi susret.