Otišla u Australiju, oteli joj stan!
Ova, potpuno neverovatna priča odigrala se u beogradskom prigradskom naselju Bele vode, početkom ovog meseca dok je Stanija još boravila u Sidneju.
- Majka mi je došla u posetu još krajem prošle godine. Uželela se i mene i brata, unučića... Taman se, početkom avgusta spremala za povratak, kada su nas kumovi koji su inače uredno obilazili stan i plaćali račune, pozvali i rekli da je stan obijen, a da su naša blindirana vrata zamenjena drugim. Nismo mogli da verujemo šta se događa. Odmah sam zvala policiju u Beogradu, ali oni nisu mogli da mi pomognu. Zato sam se spakovala i sa majkom odmah krenula put Srbije - priča vidno uzbuđena Ljiljana koja u Australiji živi već 14 godina i priznaje da nije mogla ni da pomisli da bi ovako nešto moglo da se dogodi u 21. veku.
- Čim smo stigli, odmah sa aerodroma smo otišle do našeg stana u Zdravka Jovanovića 5, i tamo zatekli momka, Petra Bojića, sina naših prvih komšija koga smo čuvali dok je bio mali. Zgranuto sam ga pitala: "Sine, Petre, zašto?". On mi je hladno odgovorio da živim u Australiji i da svojoj majci mogu da kupim stan gde hoću. Uzaludno sam pokušala da mu objasnim da to nije baš tako i da nama u dijaspori pare ipak ne padaju sa drveća. Ništa nije vredelo, samo nam je zalupio vrata pred nosem - veli ova žena koja je u sledećih nekoliko dana bezuspešno pokušavala da reši ovaj problem tako što se obraćala policiji u opštini Čukarica.
- Dolazili su i pred stan policajci, ali bez ikakvog rezultata. Zato sam otišla kod zamenika komandira stanice koji me je strpljivo saslušao, ali na kraju nemoćno raširio ruke i upitao: "Kako mogu da vam pomognem?". Tek tu sam bila u šoku, jer ako policija u Srbiji ne zna kako može da mi pomogne, ko onda zna - priča ova žena.
Doduše, problem oko stana u kome živi njena majka nije jednostavan. U pitanju je jedna od dve zgrade za koje se do danas ne zna u čijem su vlasništvu. Tu činjenicu su još 1991. godine iskoristile mahom izbeglice iz Bosne i Hrvatske i uselile se. Svi oni, oko 120 porodica, u međuvremenu su dobili stanarska prava, uredno plaćaju komunalije državi, struju, telefon... U ličnim kartama im uredno stoje i adrese tih stanova.
- Ispada na kraju da to što država nije bila sposobna da reši vlasništvo nad tim zgradama nekima omogućava da se ponašaju kao da su na Divljem zapadu i da otimaju tuđe. Prosto neverovatno - priča Mirjana Nešović koja se posle bezuspešnog obraćanja lokalnoj policiji, obratila i MUP-u Srbije, a sada čeka i da o svom problemu razgovara sa premijerom i ministrom policije Ivicom Dačićem i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom.
- Imam dvojno, srpsko-australijsko državljanstvo, ali smatram da o ovom problemu treba da se brine Srbija. Zakazala sam razgovor sa Dačićem i Đilasom i nadam se da će mi pomoći. Ako ne, razmišljam da se obratim ambasadi Australije u Srbiji. Možda ću tu imati više sreće i razumevanja da sada bespotrebno gubim i živce i vreme i novac - priča Ljiljana i dodaje da je angažovala advokata, a da je njena majka u ovoj, novonastaloj situaciji, privremeno smeštena kod kumova.
- Međutim, njoj je sve ostalo u tom stanu, od sredstava za ličnu higijenu do garderobe, brojnih računa. Najlakše bi bilo da majku povedem nazad u Australiju, ali je svesna sam da bi to za nju bila smrtna presuda. Ona bi možda telom bila pored mene, ali duša bi joj bila ovde, u Srbiji - veli Mirjana Nešović.
Bojić: Nisam jači od Dačića
|