Vudu magijom protiv zemljotresa

Istraživači tvrde da svaka haićanska porodica u svojim redovima ima bar jednu osobu koja drži do "tradicionalnih verovanja i običaja

“Kamioni se pune leševima koji se potom odvoze do sveže iskopane rupe i iskrcavaju u rupu. Kao da su smeće. Jasno je da se žrtve moraju brzo pokopati, da ne možemo pustiti tela da leže po zemlji i raspadaju se, ali mora se pronaći način da se to napravi sa poštovanjem, da se sprovede religijski obred. Mi poglavari raznih crkvi na Haitiju trebalo bi da se sastanemo, verujem da bismo u pola sata pronašli nekakvo bolje rešenje, ne možemo ih samo tako trpati u rupe”, upozorava Beauvoir.

Ljudi se, u zemlji kojoj preti haos, boje da bi se tle moglo ponovo zaljuljati. Utehu nalaze u duhovnom.

Iako se 80 odsto Haićana izjašnjava katolicima, a 16 odsto protestantima, mnogi tvrde da više polovine od devet miliona tamošnjih stanovnika praktikuje i vudu magiju.

Do 1840. vudu je na Haitiju bio dominantna religija, kasnije je, širenjem misionara i hrišćanstva - zabranjen.

Vudu je zapravo kombinacija tradicionalnih urođeničkih afričkih verovanja i katoličanstva, jer kad su Evropljani doveli robove na današnji Haiti zabranjivali su im tradicionalnu duhovnost i praksu. Zato su ih mnogi, tražeći način da nekako sačuvaju svoja verovanja, pomešali sa katoličanstvom.

Ne postoji jedna vudu religija, ne postoji ni vrhovni poglavar, niti pisane svete knjige i vudu doktrina. Vudu verovanja i obredi se menjaju od regije do regije, od sveštenika do sveštenika. Zajednička ideja je verovanje da u suštini ljudi, drveća, planina, baš sve oko nas, leži duh do koga je moguće doći, duh sa kojim možemo da komuniciramo.

Na to temeljno verovanje nadograđeni su elementi hrišćanstva, vera u jednog boga koji je vrhovni kreator svega. U vudu postoje i loa ili brojni duhovi, koje antropolozi i etnolozi upoređuju sa katoličkih svecima, jer se ti duhovi zauzimaju za ljude i njihove molbe.

Oni koji praktikuju vudu su fatalisti, veruju u sudbinu, u to da Bog određuje kad se neka osoba rađa i umire.

Maks Beauvoir objašnjava da se Haićani ne boje smrti jer veruju da svaka osoba živi 16 puta, osam puta kao žena i osam puta kao muškarac.

Za vreme tih života duša ide iz tela u telo, iz zemlje u zemlju, iz jedne kulture u drugu, skupljajući mudrost i iskustvo. U trenutku kad skupi dovoljno znanja stapa se sa Bogom.