Sarajlije tužile i dobile RS. Čekaju odštetu
Ranije je isti sud (13. jula ove godine) doneo presudu kojom je Vladi RS naložena isplata od 437 hiljada konvertabilnih maraka (oko 223.000 evra) odštete za 31 Sarajliju koji su tokom rata izgubili najbliže članove porodice.
Kako je za agenciju Anadolija izjavio advokat koji zastupa porodice ubijenih civila i žrtve rata, Esad Hrvačić, u tužbama se, uz ostalo, poziva na činjenicu da je Haški tribunal izrekao pravosnažne presude bivšim komandantima Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS) Stanislavu Galiću i Dragomiru Miloševiću, koji su osuđeni na doživotni zatvor i 29-godišnju kaznu zatvora zbog "terora nad civilnim stanovništvom Sarajeva".
Advokat je dodao da je Dejtonskim sporazumom Republika Srpska prihvatila kontinuitet ratne Republike Srpske, te da je krivična dela opsade Sarajeva sprovodila Vojska RS, "zbog čega je odgovornost tog entiteta neupitna".
Prema Statutu Haškog tribunala, dela koja su nastupila zbog nehumanog ratovanja ne zastarevaju, kao ni šteta koja nastupi usled tih krivičnih đela.
Sekretar Unije civilnih žrtava rata KS Muzafer Teskeredžić, koji je tokom granatiranja Sarajeva izgubio oca i sestru, zadovoljan je presudama Opštinskog suda Sarajevo.
"Pravda je spora, ali dostižna. Mi smo smogli snage i sami, bez pomoći države, podneli 3.700 tužbi protiv RS za učinjene zločine, odnosno za ubistva i ranjavanja naših najmilijih u Sarajevu. U pitanju su sarajevski civili koji su ubijani kao glineni golubovi. Sarajlije su gubili delove tela u redovima za vodu i hleb, u kućama, na ulici", rekao je Teskeredžić.
On je rekao da su tužbe najpre bile upućene Osnovnom sudu u Banjaluci, ali da su se žrtve suočile s novim "pravnim terorom", jer su im "uz opstrukcije, sudovi u Banjaluci ispostavljali fakture na ime navodnih sudskih taksi i do 5.000 maraka po osobi".
Svi predmeti su prebačeni na Opštinski sud Sarajevu, gde su zločini počinjeni.
Sarajevska opsada je trajala je 1.425 dana. Za to vreme je prosečno na Sarajevo padalo po 329 granata dnevno. Ubijeno 11.541 građana, a među njima i 643 dece.