Sav naš trud nestao u dimu
Ovog leta sve se obrušilo na seljaka?
- Počelo je sa nezapamćenom sušom, kiša nije pala više od tri meseca, propalo nam je sve od čega živimo. Podbacili malina i kupina, potpuno uništeni kukuruz i krompir, u voćnjacima pod šljivom, jabukom i kruškom još u julu osušeni i rod i list, bašte propale, pčelari ne znaju čime će prehraniti pčele, o ceđenju meda nema ni govora.
Onda vam se desio požar?
- Takav požar ni u najcrnjim mislima nismo mogli da zamislimo. Panika, strah i kuknjava na sve strane, na nekim mestima plamen visok preko 50 metara, ugrožena imanja, stoka. Odjekuju sirene vatrogasnih i policijskih kola, užas...
Kako ste reagovali na naredbu o evakuaciji?
- Možda je ona bila opravdana, ali je niko nije poslušao. Hteli smo po cenu života da ostanemo i branimo kuće od vatrene stihije. Većina nas je u tome uspela, ali ne i naš komšija Dragojle Blagojević kome je izgorela kuća. Lako je bilo otići, ali gde bismo se onda vratili.
Da li ste zadovoljni reakcijom države?
- Svaka čast vatrogascima, šumarima, žandarmima, a posebno posadama ruskih aviona koji su se u uključili u gašenje požara. Međutim, šteta bi bila mnogo manja da je država reagovala brže i efikasnije.
Za saniranje štete u selima zahvaćenim plamenom izdvojeno je 7,5 miliona dinara?
- Hvala državi na tome, ali u istom danu kada je odlučeno da odobre ta sredstva, objavljeno je da je poskupela nafta. Zar sada kada nam je najteže? Ne čudim se trgovcima naftom jer im je, na neki način, dato da ucenjuju narod toliko da za nedelju dana tri puta podignu cenu goriva, ali ne razumem ljude, posebno nas seljake, koji sve to ćutke trpimo.
Kako ćete dalje?
- Veoma teško, ali ćemo preživeti. Od novca koji dobijemo, ako dobijemo, nabavićemo hranu za stoku koju još sakupljamo jer se razbežala po planini zbog vatre, a za ostalo ćemo se snaći. Ako neko treba da brine, onda su to ljudi koji žive u gradovima jer će oni posledice onoga što smo mi letos preživeli osetiti na jesen i zimu.
Moleban za kišu
|