Kako je Nil Armstrong "doneo" Mesec u Srbiju
Oktobra 1969. godine, samo tri meseca posle sletanja na Mesec, u okviru turneje po 22 zemlje sveta, Armstrong i članovi ekspedicije "Apolo11" sa suprugama, posetili su Beograd.
U kolima sa otvorenim krovom, prolazili su centralnim gradskim ulicama i mahali građanima koji su ih oduševljeno pozdravljali.
Predsednik SFRJ Josip Broz Tito odlikovao je Armstronga Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom, a Armstrong je uručio uzorak sa meseca koji se još čuva u Muzeju u Beogradu a poslednji put je izlagan 2009. godine u Muzeju istorije Jugoslavije.
A sam Armstrong tokom proteklih decenija bio je velika misterija za svoje poklonike. Književni umovi, opčinjeni genijem dečačkog lica, pokušavali su da proniknu u njegovu dušu. Skroman, uzdržan, retko kad ushićen zbog podviga koji je napravio, govorio je da “veruje da je samo radio svoj posao”.
Bio je i staromodan na otmen način. Oženio se Dženet, kojoj se, po vlastitom i njenom sećanju, nikada nije udvarao, niti je se sa njom izlazio pre braka.
Armstrong je sebe uvek opisivao kao “zaluđenog inženjera koji nosi bele čarape i zaštitu u džepu od košulje kako mu se ne bi umazala hemijskom olovkom”.
“Mislim da idemo na Mesec zato što je u prirodi ljudskog bića da se hvata u koštac sa izazovima. To je u njegovoj najdubljoj prirodi... Mi treba da radimo takve stvari baš kao što i lososi plivaju uzvodno”, rekao je Armstrong 1969. godine.