Uvođenje evra ojadilo Nemce
Internet-portal Dojče mitelštands nahrihten prenosi da je švajcarska banka UBS sprovela studiju koja pokazuje da Nemci spadaju u gubitnike u priči o evru.
Uvođenje evra je donelo najveću korist Grčkoj, Portugaliji i Španiji.
U tim zemljama je, prema pomenutoj studiji, od uvođenja evra najviše porastao realni dohodak domaćinstava. U severnim zemljama evro-zone se taj dohodak, međutim, osetno smanjio.
Najveći gubitnici u tom procesu su Austrijanci koji su u prvoj deceniji evra izgubili najveće sume, a prate ih Irci, Italijani i Nemci. Budžet privatnih domaćinstava je ostao konstantan jedino u Finskoj, pišu nemački mediji.
"Skupa zabluda“ – tako glasi naslov komentara o najnovijem razvoju finansijske propasti Grčke koji je objavio Zidojče cajtung.
"Sada debatom ponovo dominiraju oni koji sve vide crno - oni koji sigurno znaju da od Grka i evra neće biti ništa. Političari Hrišćansko-socijalne unije i Stranke slobodnih demokrata sada žele da se što pre otarase Grka.
Demohrišćani bar samo odbacuju mogućnost daljeg slanja svežeg novca Atini. Sve to stvara fatalan utisak, utisak da su svi napori uzaludni i da, osim Grka, tu više niko nema šta da izgubi. Ali, to je zabluda. I to skupa zabluda.
Naravno, svako ko se bavi detaljima grčke krize lako će pasti u očajanje, na primer zbog poreskog sistema punog rupa, ili zbog skupog državnog aparata, zbog zastarelih ekonomskih struktura. Bilo bi bolje da su za takvu zemlju vrata monetarne unije ostala zatvorena.
Ali, sada su Grci unutra, i zbog toga se pitanje postavlja drukčije. Potencijalna šteta koju bi prouzrokovalo prvo ispadanje iz evro-zone toliko je velika da se isplati ulaganje još mnogo snage kako bi se Grci zadržali u monetarnoj uniji.“
Ako je Samarasu samo do zavaravanja, njegovu zemlju zaista ništa neće moći da zadrži u evro-zoni.
Prema pisanju medija, postoje dva velika troška koja bi zagovornici brzog odlaska Grčke iz evro-zone morali da budu svesni. Najpre, grčka država i njena privreda su se našle u potpunom haosu. Dugovi koji ne bi mogli da se otplaćuju mekom drahmom i verovatni izostanak investicija, stvari su koje ta zemlja ne bi izdržala. Osim toga, zemlja koja klizi u propast i dalje bi dugovala kredite.
Za nemačke poreske obveznike koji do sada nisu izgubili nijedan evro, to bi značilo da bi mnoge milijarde zaista – nestale. Ali, najgora bi bila opasnost da se „zaraze“ i druge zemlje koje su u krizi.
Apologeti izbacivanja Grčke smatraju da bi evro-zajednica bez te zemlje za najkraće vreme procvetala. Međutim, verovatnije je da bi finansijski akteri bili ohrabreni da iz evro-zone poteraju i Španiju, Portugaliju i Italiju. Zašto hajka na njih da ne uspe, kada je Atina izbačena s lakoćom?“