Rusija spasava srpsku privredu
Sudeći po izjavama koje dolaze iz Moskve, gde je Vučić predvodio delegaciju privrednika iz domaće namenske industrije, Srbija bi uskoro uz pomoć ruskih partnera mogla da dobije novu fabriku oružja.
- Mogu sa velikom izvesnošću da kažem da ćemo u Srbiji otvoriti novu fabriku složenih borbenih sistema, ono što je bio "Đuro Đaković" u bivšoj Jugoslaviji. Mislim da će to doneti ozbiljan rezultat srpskoj privredi i namenskoj industriji i za svih deset naših direktnih i indirektnih vojnih proizvođača. Tu mnogo više dobija srpska strana i zadovoljan sam što se ruska strana složila da nam na takav način pomogne - izjavio je Vučić posle razgovora sa Dmitrijem Rogozinom, potpredsednikom u ruskoj vladi, zaduženim za odbrambenu industriju.
Srpski vicepremijer se pohvalio da su razgovori bili konkretni i da se od narednog ponedeljka ulazi u pripremu planova kako bi već od 1. septembra počela realizacija dogovorenog.
Ministar odbrane je uveren da će Srbija povratiti tržišta za svoju namensku industriju u Africi i Aziji, a da će značajnu ulogu u tome imati Ruska Federacija. Istovremeno sa ovom optimističnom poslovnom prognozom koja nam dolazi iz ruske prestonice, ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da su među četiri zemlje koje su pokazale interesovanje ruski partneri najbliži kupovini Železare Smederevo.
- Mislim da ćemo sa Rusima najpre pronaći zajednički jezik jer su nam oni prioritet u ovom trenutku. Železara u ovom stanju košta Srbiju 170 miliona evra, a ako ne radi košta 120 miliona - podsetio je Dinkić.
Kada to kaže Dinkić, svojevremeno jedan od najvećih kritičara prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji, onda proruske snage u Srbiji sa optimizmom gledaju u budućnost srpsko-ruskih ekonomskih odnosa. Pogotovu ako ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin ovih dana poručuje da će Rusija i dodatno finansijski pomoći Srbiju.
- Odnosi između Srbije i Rusije nikada nisu bili bolji za realizaciju zajedničkih projekata. Pored kredita od 800 miliona dolara namenjenih srpskoj železnici, Srbija može da računa i na dodatnu rusku finansijsku pomoć - izjavio je Konuzin ne precizirajući u čemu bi se ta pomoć sastojala.
I pored optimizma da bi srpska privreda i infrastrukturni radovi mogli dobiti zamajac u vidu kapitala iz Rusije, među beogradskim ekonomistima podsećaju da su ruski krediti skuplji od onih koje daje Svetska banka.
- Ne radi se tu samo o kreditima, a to je ono o čemu ti kritičari ne obraćaju pažnju, već Rusi žele da investiraju i u infrastrukturu Srbije i da oni budu lokomotiva našeg razvoja i naše privrede. Znate, nema skupih para ako postoje dobri projekti. Ako dobijeni novac ubacite u javnu potrošnju, onda je skup i poklonjen novac, pa i onaj kredit koji se vraća uz jedan odsto kamate - odgovara takvim kritičarima Dragomir Karić, jedan od osnivača kompanije Braća Karić koja godinama posluje na ruskom tržištu.
Bez straha od Zapada
Na pitanje da li očekuje pritiske zapadnih zemalja zbog vojne saradnje sa Rusijom, Aleksandar Vučić je odgovorio negativno, navodeći da i evropskim partnerima odgovara razvoj srpske privrede. On je potvrdio da je u razgovorima sa domaćinima ponovio da Srbija neće biti članica nijednog vojnog saveza i da će sačuvati neutralnost.
Skuplji od Svetske banke
Oni koji skeptično posmatraju investicije iz Rusije, osim što ironično upotrebljavaju pridev "bratske", podsećaju da na primer Svetska banka kredite daje po povoljnijim uslovima nego što to čini Rusija. Kao primer se navodi da je za tri deonice Koridora 10 Srbija od SB uzela 388 miliona dolara sa rokom otplate 20 godina, uz grejs period od osam godina i kamatom 1,6 odsto. Na drugoj strani ruski kredit za železnicu koji još nije ratifikovan vredi 800 miliona dolara i podrazumeva kamatu od 4,1 odsto, otplatu u roku od 10 godina sa grejs periodom od četiri godine.
|