U potrazi za 800.000 radnika

U Zapadnoj Australiji najpotrebniji radnici su: šišači ovaca, klaseri vune i rukovaoci s vunom

Vlada Džulije Gilard upozorava da se menja struktura potrebnih radnih mesta - tržište traži više profesionalaca, stručnjaka, dok se, u isto vreme, očekuje gašenje još 85.000 mesta u fabričkoj proizvodnji.

Prema vladinoj analizi do koje je došao "Australijen", upućenoj direktorima kompanija, ističe se potreba nove kadrovske politike, s ciljem da se dođe do radnika u ključnim delatonostima koje pokazuju najsnažniji razvoj.

Ovo je ujedno i loša vest za radnike s niskom stručnom spremom, jer će broj radnih mesta za manje obrazovane rasti jedva 10.000 godišnje i iznositi svega sedam odsto od ukupnog broja novih radnih mesta.

Stara zanimanja

Uprkos svim pokazateljima koji upućuju na porast potražnje za školovanim radnicima, u Zapadnoj Australiji su se na listi prioritetnih našla dobra stara australijska zanimanja od kojih se ovde počelo. Reč o šišačima ovaca, klaserima vune i rukovaocima s vunom u kojima industrija vune veoma oskudeva.
Vrlo je verovatno, kažu ovde, da će tražiti pomoć vlade kako bi do neophodnih radnika došli u inostranstvu. Inače, farmeri već više godina traže da se ova zanimanja uvrste u deficitarna.
- Vlada je napokon shvatila da su nama ti ljudi potrebni - kaže Dejl Park, predsednik udruženja farmera Zapadne Australije. - Poslednjih 20 godina, kad god su nam bili potrebni šišači ovaca, uzimali smo ih s Novog Zelanda. Sada ih možemo tražiti i u drugim zemljama.

Kada je reč o regionima, Kvinslend će se naći na prvom mestu po ponudi zaposlenja - dodajući postojećem broju još 220.000 hiljada radnika. Sledi Novi Južni Vels sa oko 190.000, Viktorija 180.000, Zapadna Australija sa 150.000 i Južna Australija sa 50.000.

Ministar za zapošljavanje Bil Šorten kaže da je ovo upozorenje za poslodavce da učine više kako bi privukli najbolje radnike.
- Ukoliko raste potražnja za stručnim radnicima, osoba sa stručnošću na putu je da bira posao koji želi - objasnio je ministar.

Zanimljivo je da više nego u drugim oblastima rastu potrebe u uslužnim delatnostima i čak su veće od očekivane potražnje u rudnicima. Tako, na primer, rudnici će, veruje se, imati narednih pet godina još 100.000 mesta, dok će poslodavci u zdravstvu i socijalnoj pomoći tražiti čak 240.000 ljudi, a kompanije za profesionalne usluge još 110.000.

Uporedo sa smanjivanjem broja radnih mesta u manufakturi, rašće potrebe u obrazovanju, turizmu, trgovini i finansijskim uslugama.

Uz sve ove optimističke brojke ide i ozbiljno upozorenje - od 20 kategorija u kojima će ponuda posla biti najveća, njih 19 tražiće kvalifikacije više od srednje škole. Otuda je i zaključak iz analize da se ovim "limitiraju mogućnosti pred onima koji danas traže posao, a nemaju odgovarajući nivo kvalifikacija, radnog iskustva i znanja koja bi im omogućila zapošljavanje". U isto vreme, ovo pomaže, recimo, starijim stručnim radnicima da pronađu posao, jednako kao i ženama i invalidima.

Potražnja za radnicima treba da se proširi na veće korišćenje postojeće populacije, jednako kao i imigracije, navodi se.
- Možemo da odgovorimo potražnji, ali bi trebalo da promenimo odnos prema angažovanju starijih ljudi, treba da podstaknemo da više žena radi, takođe smo na putu da su nam u radnoj snazi još potrebniji ljudi sa invalidnošću - ističe Šorten.

ŠORTEN: Migracija deo rešenja

Poslodavci bi trebalo da prevaziđu običaje koji neke od njih sprečavaju da uzimaju radnike iz etničkih manjina, upozorio je ministar Šorten.
- Migracija je deo rešenja, ali treba voditi računa o imigrantima koji su već ovde - poručuje ministar.
On je, uz to kritikovao odluku vlade Viktorije da sreže budžet za nastavu na TAFE.
- Ukidanje obuke na TAFE za produktivnost znači isto što i paljenje knjiga za opismenjavanje.