"Čiji kovčeg majka prvo da poljubi?!"
"Vratite se, kad vas moli majka! Gde ćete, anđeli moji? Majka dalje ne može bez vas", ponavljala je neutešno Branka.
U tužnoj povorci bio je i Marko, verenik nastradale Jovane. Zanemeo od bola, tiho je koračao i stezao krst s Jovaninim imenom.
"Od tragedije nije ni reč progovorio. Jovana mu je bila sve, planirali su da počnu da žive zajedno. Danima je smišljao način da je zaprosi i odabere prsten koji bi joj se dopao. Smrt ga je pretekla i otela mu njegovu Jocu", kroz suze je ispričala zajednička prijateljica.
Posle nekoliko minuta, povorka je u mrtvoj tišini stigla do rake iskopane za brata i sestru. "Ne, ne dam im da idu! Ne vodite mi decu, ako boga znate", zapomagao je otac Miloš.
Kada su kovčezi, jedan za drugim, spušteni u zemlju, grobljem su se prolomili novi jecaji.
"Vratite mi Jovanu, kako da sahranim svoju ljubav?", zajecao je tada i Marko, a onda je zemlja pokrila dva bela kovčega.
Na sahrani se prisutnima obratila Latinka Vesnić, u ime Pokreta za slepe i slabovide osobe:
"Jovana je dala jedan od najlepših primera svojom ljubavlju prema slabovidom bratu Nikoli, koji je neposredno pred smrt sve više bio vezan za kolica. Volela je Nikolu i brinula o njemu toliko da mu nije dopustila da ni u smrt ode sam. Znam da ga čuva i sada, na nebu", rekla je Vesnićeva.