Uživa u svakom slatkom zalogaju
Do kuće porodice Spasić i malog Vukašina, koji od četvrte godine boluje od šećerne bolesti, nije lako stići. Nova Brezovica je 25 kilometara istočno od Vranja, penjemo se ka obroncima planine Koćurac, na 1.200 metara nadmorske visine. Razrovanim zemljanim putem krećemo prema dolini i jednoj uskoj zaravnini gde Spasići žive.
Kod kuće zatičemo oca Milana i desetogodišnjeg Vukašina. Milan se spustio sa brda gde je bio u šumi da obeleži drva koja će doneti kući za zimu. Pogrbio se od muke i teškoga rada, po kiši i suncu. Brižno posmatra svog najmlađeg sina koji jedva čeka da nam pokaže šta je sve dobio od plemenitih čitalaca "Vesti". Na njegovom licu prvi put vidimo osmeh, a posećujemo ga više od mesec dana.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Vukašin, koji tri puta dnevno sebi ubrizgava insulin, iznosi dijetetske kolače. Zagleda ih. Svega tu ima. Raduje se Vule, sve može slobodno da jede i da ne strepi. Kakvo olakšanje! Donosi i novi aparat za merenje nivoa šećera u krvi i kutije sa trakama. Sve to je dobio od dobrotvora Miroslava iz Luksemburga, rodom iz Kragujevca. On je najavio da će Vukašinu i dalje pomagati, kao što je činio i ranije za decu obolelu od dijabetesa.
Na veliku radost ukućana stigle su i novčane donacije od Dejana Pavlovića iz Australije koji je poslao 100 evra, a toliko je stiglo i od našeg čitaoca Radeta koji živi u inostranstvu, a nedavno je boravio u Beogradu. Još jedan aparat za merenje nivoa šećera u krvi, kao i 5.000 dinara, dar su Vojislava Aleksića iz Australije, koji je nedavno boravio u Vranju.
Milan i Vukašin Spasić
- Svima njima do Boga hvala. Sedimo uveče, pa se isplačemo. Bog i ljudi nas pogledaše da kako tako olakšamo detinjstvo Vukašinu. Stalno je tužan, zamišljen. Kako i ne bi, mi odemo da radimo po šumi, on sedi i vreme provodi sa bakom Rajnom. Iako ima 10 godina razmišlja kao da je mnogo zreliji, zna da nije poput druge dece jer mu je mnogo toga zabranjeno - priča Milan.
Vukašina muči što ne može sa roditeljima i braćom da radi, želi da im pomogne u berbi malina koje oni prodaju i čuvaju novac za zimu.
- Zna da ovde u planini ako se ne radi leti, zimi nema od čega da se živi. Zato se toliko radujemo novčanim donacijama, biće nam lakše - ističe Milan poručujući donatorima da im njihova pomoć mnogo znači.
Dok razgovaramo baka Rajna posluje oko koze, jer mleka za Vukašina i njegovu braću Nikolu (13) i Nenada (12) mora da bude i ujutru i uveče. Vukašin nas nudi keksom, jede polako, uživa u svakom slatkom zalogaju.
Spasići nas ispraćaju ozarena lica, mole da se zahvalimo u njihovo ime svim ljudima koji su im pomogli i zvali ih interesujući se za njihovog Vuleta. Dolazi i baka Rajna da se rukuje. Šapuće kroz suze:
- Šta se uroti protiv mog unuka, tako milo i bistro dete, jutros je merio šećer, opet 22... I brzo je počeo da vadi špric. Duša me boli, kad bi se to bar malo stabilizovalo, pa neka tera tako, nije ni prvi ni poslednji. veti se mora.
Stižu pokloni iz Brizbejna
Iz Brizbejna u Australiji put Vranja krenuo je paket koji je Vukašinu Spasiću poslao donator čija je želja da ostane anoniman. U njemu se nalaze aparat i trake za merenje nivoa šećera u krvi, 100 australijskih dolara, kao i niz sitnica kojima će se dečak sigurno obradovati.
Rade i mladi i stari
Majka Violeta je sa najstarijim sinom Nikolom otišla u brda da beru kupine. Ove godine su izuzetno rodile, pune su šećera i to je šansa da se zaradi koji dinar. Srednji sin Nenad nadniči od sedam ujutru do sedam uveče, sakuplja seno i balira. Za taj rad dobiće 500 dinara i doneće ocu i porodici da stave u zajedničku kasu.
|