Srbiji preti pokolj stoke

- Učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje moglo bi već 2013. godine pasti na 25 odsto, što još nije zabeleženo u istoriji srpskog agrara - upozorava Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Poskupljenje mesa od 20 procenata koje se najavljuje imaće za posledicu smanjenje potrošnje i kupovine za četvrtinu, upozorio je predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda Petar Bogosavljević. Već sada kilogram svinjskog buta košta skoro pet evra. Srbija je 2000. godine imala 4,7 miliona svinja svih kategorija, a zbog katastrofalne državne politike sada ima svega 3,2 miliona. Omiljena prasetina je retko u tanjiru srpskog domaćina.

Naime kad god je bila suša, a ponavlja se na svake dve godine, poskupeo bi kukuruz ili bi ga izvoznici prodali van zemlje i tako zarađivali devize. Stočarima nije preostajalo ništa drugo nego da kolju stoku, jer je stočna hrana bila isuviše skupa. Tako je i ovaj put jer su se izvoznici kukuruza već dogovorili da prodaju 500.000 tona i ako država ne stopira izvoz, stočni fond Srbije biće zaista pred ponorom.

- Nećemo imati dovoljno mesa da zadovoljimo sopstvene potrebe, i pored porasta cena za potrošače - kategoričan je Ševarlić.
Proizvođači stočne hrane već sada se žale da su im troškovi proteklih meseci znatno povećani. Samo u poslednjih nedelju dana, koncentrati koji se koriste u proizvodnji ove hrane, poskupeli su za najmanje 10 odsto. U odnosu na period od pre četiri meseca, svi njihovi izdaci su sada, kako kažu, veći bar 30 odsto.
Godišnja stopa pada stočarske proizvodnje u Srbiji iznosi oko tri odsto, dok je godišnja potrošnja mesa od 65 kilograma po stanovniku od pre dvadesetak godina pala na mizernih 34,9 kilograma.

Očekuje se rast potrošnje niže vrednih, jeftinijih, kategorija mesa kao i piletine. Drugim rečima, više će se, kažu mesari, jesti iznutrice, pa čak i repovi i jezici svinja, nego butovi.

- Ništa se ne baca, mesni otpad u Srbiji jednostavno ne postoji, pa ni kerove više ne možete videti ispred klanica - kaže Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača.

Tako sada građani Srbije, zemlje koja se u vreme kneza Miloša ponosila uzgojom i izvozom svinja, jedu uvozno meso iz inostranstva. Nažalost, dobar deo uvozi se sivim kanalima. Preko Kosova su, na crno, stigle tone sveže piletine iz raznih delova sveta. Slična je situacija i sa drugim vrstama mesa.

Dugogodišnji poljoprivredni novinar, sada narodni poslanik, Zaharije Trnavčević, daje svoju ocenu stanja u agraru.

- Hrana je svuda u svetu već odavno strateški proizvod, a cene će samo rasti. Nažalost, to u Srbiji niko ne shvata, pa se zato ni ne ulaže u poljoprivredu, koja u budžetu Srbije učestvuje sa samo 2,5 odsto što je nedopustivo. Ukoliko država zadrži ovako negativan stav prema poljoprivredi, onda ne treba da očekuje devize od izvoza poljoprivrednih proizvoda - dodaje iskusni poljoprivredni ekspert.

Trnavčević tvrdi da nikada nijedan institut u Srbiji nije dobio zahtev da istraži koliko je novca Srbija izgubila od suše, jer nadležni nisu spremni da se suoče sa visinom gubitaka.

Inače, u Srbiji zjape brojna prazna gazdinstva, a naša zemlja ima između 30.000 i 40.000 praznih objekata za tov svinja i goveda i kada bi se ti objekti napunili Srbija bi mogla da bude svrstana u zemlje sa razvijenim stočarstvom.
 

Kostiću 600 miliona evra   Prihod svih preduzeća MK grupe Miodraga Kostića bio je lane veći od 600 miliona evra. - Kao i svim preduzećima u svetu koja se bave proizvodnjom kukuruza, pšenice i šećera, i nama je profit veći jer su cene na svetskim berzama na istorijski visokom nivou - saopštili su iz te kompanije. Krupni igrači prodaju kukuruz i žito Sudeći po poslovnim rezultatima, srpski bogataši su lane najviše zaradili na hrani. Zavidnu zaradu su imali i Zoran Mitrović i Milija Babović koji zajedno imaju najveći udeo u Viktorija grupi čiji je osnovni biznis otkup i prerada žitarica. Prihodi ove kompanije porasli su na 57 milijardi dinara, dok je profit iznosio 2,6 milijardi dinara. I dr Ševarlić potvrđuje da krupni izvoznici pšenice dobro zarađaju. - Ne može seljak da izvozi pšenicu, to rade krupni igrači i sasvim je sigurno da je zarada dobra - ističe Ševarlić.

Šta bi danas rekao knez Miloš

U Srbiji se godišnje zakolje oko sedam miliona svinja i proizvede 252.188 tona svinjskog mesa što omogućava godišnju potrošnju od 15 kilograma po stanovniku. Pre dve decenije Srbija je izvozila svinjsko meso u vrednosti od 763 miliona dolara, a godišnji izvoz sada vredi oko 30 miliona. Isti problem imamo i sa "bejbi bifom". Od kvote koju nam je Evropa dostavila od 8.750 tona, Srbija izvozi oko 750 tona, ni deset odsto dozvoljenih količina.

Prema podacima PKS, potrošnja mesa u Srbiji po stanovniku lane je bila četiri kilograma junetine, 5,4 kilograma ribe, 17,3 kilograma svinjetine i 17,2 kilograma živinskog mesa.

Za vreme vladavine kneza Miloša izvoženo je do 225.000 komada svinja godišnje, i to isključivo u Austriju. Austrijski trgovci su svakoga proleća, dok su svinje još bile mršave, dolazili u Srbiju i kupovali ih po ceni od 70-80 groša.