Udba je čuvala mrtvog Dražu
Živković je od 1955. do 1957. godine, kao devetnaestogodišnjak, služio u Titovoj gardi čuvajući Beli dvor. Za vreme jednog stražarskog dana, kretao se prema maršruti na kasnije nacrtanoj mapi. To je staza dugačka 30 do 50 metara, od uvale današnjeg Lisičjeg potoka do garaža.
Pročitajte još: |
Tada je primetio ispod jednog drveta da se vidi kamenje obraslo mahovinom, poređano u obliku pravougaonika i približio se da bi ga jasnije video. Međutim, ceo taj kritični prostor bio je pod prismotrom.
"Dok sam gledao, iza leđa mi je prišao jedan pripadnik Udbe i pitao me: "Šta ti tu radiš, vojnik?“, posvedočio je pripadnik Titove garde.
A kada je, posle nekoliko meseci mladi Živković došao kući na odsustvo, dočekalo ga je iznenađenje. Umesto pozdrava, porodica ga je pitala: "Sine, šta si ti to napravio kad nam Udba već dva meseca pretresa kuću i pita da li imamo nekog u četničkoj emigraciji"?
Tito u podzemnom skloništuKada je Draža likvidiran, Tito je viđen u istim tunelima gde se nalazila i Udba odnosno Aleksandar Ranković", kaže Dinčić. "Gardisti su Živkoviću takođe rekli da se Tito ovde krio i posle oslobođenja Beograda, a da je isto tako ovu prostoriju koristio u vreme krize sa Informbiroom, kada se plašio da će ga Staljin napasti. Tu je bio smešten čitav generalitet (krizni štab) i Centralni komitet koji su raspravljali o tome da li da se pruži otpor Staljinu i na koji način". |
Tada je Živković shvatio da je ispod drveta zakopan neki visoki četnički komandant, ali nije znao o kome je reč. Kasnije, kada je svoj doživljaj ispričao drugim gardistima u poverenju, rečeno mu je da od Topčidera, gde se nalazi Dom garde, pa do Belog dvora, postoji čitav podzemni prolaz koji je izgrađen pre rata, sa mnoštvom prostorija.
A u jednoj od njih, koju su svi zvali "pećina“, a koja je bila obezbeđena olovnim vratima, za vreme suđenja čuvan je pravi Draža Mihailović.
Potvrdio je i da se na kapiji pod brojem dva zapravo izlazi iz podzemnih tunela koji vode od Doma garde.
Prema svedočenju Živkovića, Draža je u tim podzemnim tunelima čuvan i odvođen u Dom garde, gde je trajalo suđenje. U toj "pećini“ je i ubijen.
Dok je Živković služio vojni rok Dražine stvari - kapa, šubara, kratka puška, dvogled, busola i anterija - i dalje su bile u "pećini“ - u jednom sanduku.
Polovinom šezdesetih godina prošlog veka, prema svedočenju Titovog gardiste, u kompleksu Dedinje nalazio se plato, na kome se postrojavalo oko 60 stražara. Postojala je i prostorija u kojoj je bilo smešteno od 60 do 80 vojnika zaduženih za vozila, kojima su vozili generale i političare.
"Pored staze u travi, prema grobnom mestu Draže Mihailovića, u uvali, bilo je vidljivo karakteristično veliko četalasto drvo, najverovatnije platan". posvedočio je Živković. "To drvo i dalje postoji".
Istoričar Aleksandar Dinčić iz Niša, koji istražuje ovu tematiku, predočava da je svedočenje Milorada Živkovića prvo prosledio Komisiji za otkrivanje istine o okolnostima smrti generala Dragoljuba Draže Mihailovića.
Potom je, kaže, sa predsednikom komisije za tajne grobnice Slobodanom Markovićem razgovarao čitav sat. Međutim, kako kaže, oni su ostali pri stavu da je Ada Ciganlija mesto streljanja i ukopa Draže Mihailovića.