Srbi slave Svetu Petku

Sveta Petka, koja je svrstana u red svetih kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć.

Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.

Sveta Petka je istorijska ličnost i živela je krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.

Njene mošti čuvane su u Epivatu, a potom u Carigradu, Trnovu i ponovo u Carigradu. Na ikoni se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.

Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak među kojima je i opis prenosa moštiju svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine) i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice, koje su dozvolu dobile od sultana Bajazita.

Veruje se da su njene mošti od vremena despota Stefana Lazarević narednih 100 godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici pa i muslimani.

U eparhijama SPC oko 250 crkava je posvećeno Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu gde će posle liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, biti organizovana litija u kojoj učestvuju vernici.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Prema narodnom predanju kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene u vreme turske vladavine.

Današnja kapela i crkva, mesto hodočašća gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izrgađena je 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.

Praznik prepodobne Paraskeve SPC i pravoslavni vernici slave svake godine 27. oktobra (14. oktobra prema Julijanskom i Bogoslužbenom kalendaru SPC).