Kinezi grade autoput do Jadrana?
- Reč je o gradnji tri velike deonice - od Beograda do Preljine, od Preljine do Požege i od Požege do Boljara, ukupne dužine 270 kilometara. Ponuda obuhvata i izgradnju deonice puta od Bubanj potoka do Pančeva - kaže direktor Koridora Srbije Mihajlo Mišić.
Prema rečima Mišića ponuda kineske kompanije se zasniva na odluci vlade Kine da se za projekte u Jugoistočnoj Evropi odobri kredit od deset milijardi dolara. Reč je o zajmu s kamatom od dva odsto što je veoma povoljno s finansijskog gledišta. Ipak, ponudu konsultanti za strana ulaganja smatraju nepovoljnom.
Strateški projekatMinistar građevine Velimir Ilić kaže da je pravac Koridora 11 bio deo strateškog razvoja i u staroj Jugoslaviji, a sada su osim nas, najviše zainteresovani Italijani, jer bi im to bio najbrži put do Rumunije, gde imaju dosta svojih firmi. |
- Takvi ugovori su nepovoljni jer podrazumevaju vezani aranžman u kojem bi kineska firma uzela zajam od kineske banke i gradila autoput. Obično se to na kraju ispostavi veoma skupim. Dobra strana je verovatno samo to što bi Srbija zaista dobila autoput, ali bi ga ona zapravo uvezla, baš kao što je Srbija uvezla i most preko Dunava koji ta ista kineska firma gradi - kaže ekonomista Milan Kovačević.
Kovačević ističe da je problem kineske ponude i to što je ona veoma malo pomogla zapošljavanju i podizanju srpskog bruto društvenog proizvoda. Srbiji bi ostali dugovi koje više ne može sebi da priušti.
Jasno je da država nema novca da izgradi autoput Južni Jadran, odnosno Koridor 11, baš kao što je jasno i da je taj autoput potreban. Dakle, na raspolaganju su nam dva metoda - da se dodatno zadužimo, što je malo verovatno, ili da oživimo staru ideju i ponudimo izgradnju autoputa kroz koncesiju. Ovaj model podrazumeva da se raspiše tender za izbor koncesionara koji bi sam finansirao sve radove, birao građevinsku operativu, a državi bi plaćao samo koncesionu taksu. Svoj interes koncesionar bi zadovoljio naplatom putarine u roku od 20 ili 25 godina, posle čega bi ceo autoput bio predat Srbiji na upravljanje.
Crnogorci odustaliProblem srpskog dela Koridora 11 je u tome što bi on trebalo da se na granici sretne s autoputem Bar-Boljari od kojeg su u Crnoj Gori zasad odustali. Teren je tamo takav da bi posao bio preskup 3,7 milijardi evra, te je sve ostavljeno za neka bolja vremena. |
- Koncesija bi nam omogućila da preskočimo jaz od 30 godina koliko zaostajemo za Evropom u upravljanju putevima. To je trebalo odavno uraditi. Treba što pre da izgradimo primarnu mrežu autoputeva da nas okolne zemlje ne bi prestigle. Zemlje oko nas, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, ubrzano grade puteve da bi preuzele Srbiji ulogu koju ona prirodno ima kao središte ovog saobraćajnog regiona - smatra profesor Branimir Ujdur, bivši pomoćnik ministra za infrastrukturu.
Ako bi vlada pristala na kinesku ponudu, predviđeno je da država u finansiraju učestvuje s 15 odsto sopstvenog novca. Predviđeno je da 40 odsto radova na izgradnji Koridora 11 izvode naše, a 60 odsto kineske kompanije.
Podsetimo, polaganjem kamena temeljca u selu Dići kod Ljiga krajem aprila ove godine zvanično su počeli radovi na deonici autoputa Beograd-Južni Jadran. Izgradnja deonice duge 40,5 kilometara koštaće oko 308 miliona evra, a rok za završetak radova je tri i po godine. U selu Dići nadomak Ljiga počeli su radovi na izgradnji deonice autoputa Beograd-Južni Jadran od Ljiga do Preljine.
Takođe, gradi se deonica od 12,5 kilometara iz budžeta Srbije od Uba do Lajkovca a radove izvodi konzorcijum domaćih firmi.
Svađa ministaraSrbija je jedina zemlja sveta gde jedan i po autoput grade dva ministarstva! Milutin Mrkonjić je dobio u portfelj Koridor 10, a Velimir Ilić Koridor 11. Još novi ministri nisu čestito ni seli u fotelju, a već su se posvađali. 
Prozivao Ilića: Milutin Mrkonjić na Koridoru 10
- Ja sam resorni ministar za Koridor 11 i neću da mi niko više ulazi u posao i smeta. To neću dozvoliti, ili će me dovesti u situaciju da obustavim sve radove - naglasio je Ilić.
|