"Mog oca je ubio novi svetski poredak"

Marija Milošević

Kakav je bio Milošević?
- Bio je najbolji u svemu. To sam videla otvorenih očiju. Ali, nažalost, to su videli i drugi. Kažem "nažalost" jer je njegova superiorna ličnost provocirala nešto zavidljivosti, pa i mržnje. To se događa u istoriji otkad je istorije.

Rekli ste da vaš otac nije bio smetnja da Jugosloveni žive u ljubavi.
- Naprotiv. Zalagao se da ostane Jugoslavija od Triglava do Đevđelije. Jugoslavija je počela davno da se raspada, mislim da je moj tata bio tada predsednik Gradskog komiteta partije Beograda, što je apsolutno nedovoljno da mu se pripišu "zasluge" za otcepljenje, recimo Slovenije ili bilo koje druge republike. Tada je još postojala SFRJ. Predsednik Predsedništva je bio Stjepan Mesić koji je kao predsednik sabora Hrvatske rekao 5. decembra 1991: "Mislim da sam obavio zadatak. Jugoslavije više nema". Iste godine, 23. decembra, Nemačka je priznala nezavisnost Hrvatske i počeo je građanski rat. Nekoliko meseci kasnije Tuđman je na Trgu bana Jelačića u Zagrebu rekao: "Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije željela. Ali mi smo procijenili da samo ratom možemo izboriti samostalnost Hrvatske. Zbog toga smo mi vodili politiku pregovora, a iza tih pregovora smo formirali svoje oružane jedinice". Decembra 1991. Alija Izetbegović je izjavio: "Za suverenu Bosnu i Hercegovinu spreman sam žrtvovati mir". Posle toga su u Bosnu stigli sveti ratnici iz mnogih islamskih zemalja da naprave prvu islamsku državu u Evropi...

A šta je sve to vreme radio vaš otac?
- Bavio se mirom svih 10 godina. Prihvatio je svih pet mirovnih planova: plan Kutiljera, plan Vensa i Ovena, plan Ovena i Stoltenberga, plan Evropske unije i plan Kontakt grupe. A u međuvremenu zbrinjavao je izbeglice, sačuvao Srbiju od rata... Tako da je pogrešno pisati "Milošević, Tuđman i Izetbegović su odgovorni za rat". Ništa on sa njima zajedničko nije imao.

Nisam u kućnom pritvoru

U pojedinim medijima se ovih dana pojavilo niz nagađanja da Marija Milošević živi u nekoj vrsti izolacije, u kući "opasanoj visokim zidom sa vučjakom u dvorištu"...
- Ne živim ni u kakvoj izolaciji. I to sa ogradom i kučetom ne razumem. Dođe tako neki novinar, stane na ulicu, vidi ogradu, kuću, u dvorištu šeta pas i onda piše o tome kao o nekakvoj misteriji. Ograda k'o ograda, kuče k'o kuče. Pola grada ima neko kuče i ogradu. Moja ograda nije nikakva naročita, ni po visini, ni po lepoti. Jedino što je moja pa o njoj pišu. Isto kao što pišu o mom kučetu, a o drugim ne pišu iako svi podjednako laju. I ja sam novinar, ali nikad nisam išla da se šunjam oko nečije kuće i da mu fotografišem ogradu pa da onda pišem kako taj neko živi u nekoj naročitoj izolaciji samo zato jer mene nije primio da mi da intervju.

Znači, nije Milošević započeo rat u Jugoslaviji, nego oni koji su ga okončali?
- Pa nisu ni okončali celu aktivnost na dezintegraciji zemlje. Na redu su Vojvodina i Sandžak. To traje. Rat su izazvali nosioci ideje globalizacije. Kad god je bio mir na vidiku, oni su ga onemogućavali. Posle Dejtonskog sporazuma, koji je prihvatio državotvornost sva tri naroda, održan je Samit zemalja jugoistočne Evrope na Kritu 1997. Tada je albanski premijer Fatos Nano javno rekao da je Kosovo unutrašnji problem Jugoslavije. Tada je i tata potpisao sporazum sa Rugovom. Trebalo je da se situacija smiri. Međutim, nije. Rasturače Jugoslavije to je samo razljutilo i onda su nam doputovali novi teroristi. Zato je otac govorio da je Samit na Kritu poslužio kao okidač. Na kraju, on je najbolje objasnio zašto Jugoslavija nije smela da nadživi Varšavski pakt u svojoj knjizi "Optužujem" koja izlazi 20. avgusta, na njegov rođendan.

Rekli ste da Milošević nije napravio nijedan kompromis na štetu svog naroda. Zato je on izgubio život, a narod gubi državu?
- Tačno tako. Citiraću knjigu svoje majke "Takvog ga znam": "Pročitala sam veliki broj tekstova u kojima ga (Slobodana Miloševića) u SAD pominju kao jedinog sebi ravnog sagovornika na toj teritoriji. Zato su pokušavali da nađu zajednički jezik sa njim u prilog svojim interesima. A on je nastojao da nađe zajednički jezik sa njima u prilog srpskim interesima".

Vi smatrate da je Vašeg oca ubio "novi svetski poredak" onog trenutka kad su se interesi njegove države sukobili sa njihovim?
- To sada smatra ceo svet. To smatraju čak i nosioci tog "novog svetskog poretka".

Tvrdite da se dogodilo sve ono što je vaš otac najavio oktobra 2000. i da se događa i dalje, jer još nije kraj?
- Pa, dogodilo se. I svi se slažu da se dogodilo. Čak i oni koji su u to verovali iznenađeni su koliko brzo se sve to dogodilo. Upravo zato na sajtu udruženja "Sloboda" stoji taj njegov, kako ga zovu, "proročanski" govor između dva kruga izbora 2000. godine kad su spaljivanjem Savezne Skupštine, u kojoj su bili izborni rezultati, sprečili da se održi drugi krug. To će biti budućnost Srbije ako joj se ne suprotstavi razum.

Beograđanka u Crnoj Gori

* Marija Milošević je rođena 1965. godine u Beogradu. Otac Slobodan bio je predsednik Jugoslavije, a majka Mira profesor univerziteta. Ima mlađeg brata Marka.

Slobodan i Marija Milošević

* Radila je kao novinar u listu "Politika", a zatim u nedeljniku "Ilustrovana politika".
* Bila je osnivač i prvi vlasnik i glavni urednik Radio Televizije Košava. Radio Košava je u tom periodu bila najpopularnija radio-stanica u Srbiji.
* Od 2001. godine živi u Crnoj Gori.

Da li postoji još nešto tako "proročanski"napisano?
- Postoji Izetbegovićeva "Islamska deklaracija". To je dokument koji treba da pročita svako ko je zabrinut za mir u svetu. Inače će i on postati vizionarski, ako to ne sprečimo. A kad smo već kod vizionarstva, i kartu Velike Albanije treba učiniti pristupačnom svim južnim Slovenima, jer svi na Balkanu treba da znaju da se nije pravila Velika Srbija, ali se pravi Velika Albanija.

Rekli ste da će se uskoro iz štampe pojaviti knjiga o vašem ocu.
- To nije knjiga o Slobodanu. To je Slobodanova knjiga. O njemu je prošle godine izašla knjiga pod naslovom "Takvog ga znam" u kojoj je mnogo ljudi pisalo o njemu - kakvog ga znaju, uključujući i mamu, Marka i mene. Što se tiče ove nove knjige, ona je sasvim tatina. Svaku reč u toj knjizi je on izgovorio. Zapravo su to sva njegova izlaganja u haškoj sudnici, od prvog do poslednjeg. Naslov knjige je "Optužujem". I on optužuje sve one koji su razorili Jugoslaviju planski i nasilno, optužuje ratne huškače i njihove pomagače, zlonamerne emisare koji su zastupali separatizam, NATO za ubistva civila bombardovanjem, za izazivanje ekološke katastrofe, optužuje teroriste, svoje kidnapere...

Da li ćemo još nešto saznati o skrivenoj istoriji?
- U toj knjizi opisuje i kako je počeo rat u Hrvatskoj, pa u Bosni, ko je šta potpisao, ko je šta odbio da potpiše, koja je i kakva bila uloga svih stranaca u tih 10 godina, kako su pokušali da ubiju njega i celu porodicu. I dalje, da u Rambujeu nije bilo nikakvog sporazuma. I dalje, o zelenoj transverzali iz Bosne, preko Sandžaka do Kosova i Metohije. I konačno, zašto je uveren da imati istinu za saveznika predstavlja garanciju ranije ili kasnije pobede.