Obradović: Neće biti seče kadrova

Prozivke opozicije o seči kadrova neosnovane: Žarko Obradović

 

Obradović kaže da se već vidi želja svih članova Vlade da rade kao tim i veruje da će sprovoditi zajedničku politiku. On smatra da su neosnovane prozivke opozicije da je vlast krenula u oštru seču kadrova. U svom resoru ne očekuje potrese i poručuje da će i ova školska godina početi na vreme.

Kakvi su prvi utisci - da li je lakše sarađivati sa DS ili sa SNS?

- Treba vremena da bi se uspostavili potpuno skladni odnosi. U svakom slučaju, počelo je odlično. Tokom rada na Zakonu o ministarstvima i Zakonu o vladi uspostavili smo odične odnose i taj trend se nastavlja. Nesporno je da su naši odnosi sa naprednjacima vrlo korektni i profesionalni. Uspostavili smo dozu poverenja koja je jako važna za funkcionisanje Vlade. Lično, prvi put sam bio u situaciji da radim sa čelnim ljudima SNS i URS i odmah smo pronašli odgovore na sva pitanja.

Zna se čiji su guverneri

Iz opozicije kritikuju što se važne stvari rade na brzinu i da se postavlja isuviše političkih ličnosti?

- Voditi ekonomsku politiku sa dva suprotstavljena koncepta, objektivno, nije moguće. Ako smo istakli da je ekonomija glavni problem s kojim će se Vlada suočavati, onda je logično da razmišljamo i o funkcionisanju NBS. To pitanje se, međutim, nepotrebno politizuje. Ukoliko se vratimo u blisku prošlost videćemo da su svi koji su izabrani za guvernera bili deo jedne skupštinske većine. Svi, bez izuzetka.
 

Imenovani ste na čelo Vladine kadrovske komisije. Hoće li biti iznenađenja?

- Dosad nije bilo nikakve seče službenika, kako tvrdi opozicija, nego je samo primenjen zakon. Konstatovan je prestanak mandata državnih sekretara, jer je prestao i mandat prethodnim ministrima. Biraju se novi i izabrani su rukovodioci institucija gde je to bilo potrebno.

Koliko ćete zbog nove kompozicije Vlade morati da menjate svoj dosadašnji tim?

- Već sam dobio državnog sekretara iz koalicije koji će biti zadužen za pitanja obrazovanja manjinskih zajednica u Srbiji, što je veoma važno. Dobićemo još jednog državnog sekretara iz koalicije. Međutim, svako ko dođe u ministarstvo vodiće politiku Vlade i ministarstva. Ovde nije reč ni o kakvoj partijskoj podeli, nego o učešću članica koalicije unutar ministarstva koje već ima zacrtane ciljeve.

Koji su to ciljevi od kojih nećete odustati i kako ćete to finansijski pokriti?

- Započeli smo mnogobrojne projekte i radićemo na tome da se oni nastave. Nedavno sam imao sastanak sa predstavnicima Svetske banke i dobili smo odlične ocene. Jer, kad imate budžet od kojeg 95 odsto ide na plate, onda se mora ceniti šta je sve urađeno za tih pet odsto. Prvi put u poslednjoj deceniji napravili smo 26 novih škola, pet novih đačkih i dva studentska doma, podelili smo dva miliona knjiga u okviru projekta besplatnih udžbenika za 238.000 đaka, osnovne škole opremili smo internetom... U toku je projekat vredan oko 30 miliona evra za sređivanje više stotina škola.

Ima knjiga, ali fale deca

Hoće li svi đaci 1. septembra dobiti besplatne udžbenike?

- U protekle tri godine đaci su uvek zaticali udžbenike na klupama 1. septembra, a ni sada nema nikakvih problema. Od jeseni će i učenici četvrtog razreda imati besplatne komplete udžbenika.

A da li će školska godina početi na vreme ili štrajkom prosvetara?

- Tokom mog prethodnog četvorogodišnjeg mandata svaka školska godina počinjala je na vreme, pa će i ova. Protesta neće biti. Razgovarao sam sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem i dogovorili smo se da oko 20. avgusta pozovemo sve predstavnike sindikata obrazovanja. Da upoznamo sve naše socijalne partnere sa ekonomskom situacijom. Ne očekujem probleme, jer ćemo svi dobiti kompetentne odgovore. Uveren sam, protesta neće biti.
 

I ove godine će biti manje prvaka nego prethodne...

- Srbija ima veliki demografski problem, što je i premijer istakao u svom ekspozeu. U prosveti imamo problem, jer je mreža škola iz godina kada smo imali mnogo bolju demografsku i ekonomsku situaciju. Recimo, u protekle tri godine, pre svega zbog manje učenika, smanjili smo broj odeljenja za 1.575, što se nije značajnije osetilo i znači da su bila suvišna.

Hoće li se smanjivati i broj nastavnika?

- Svake godine u maju upućujemo uputstvo za formiranje odeljenja i u dogovoru sa sindikatima do 15. avgusta pravimo spiskove tehnoloških viškova. Potom se oni upućuju u škole gde postoji potreba za tim kadrom, a tek onda se raspisuju konkursi samo za kadrove koji nedostaju. Inače, od školske 2014/2015. prelazimo na finansiranje po glavi učenika i u 16 opština napravili smo pilot-projekat kako bismo videli koji je to optimalan broj zaposlenih u odnosu na broj dece.

Kako ćete rešiti problem viška zaposlenih u prosveti?

- I sada pokušavamo da davanjem otpremnina rešimo taj problem. Malo se zna da je do ogromanog povećanja broja zaposlenih došlo od 2003. do 2007. godine, kada je promovisan veliki broj izbornih predmeta, smanjen broj časova fizičkog, a uvedeno 60-70 novih stručnih profila u srednjim školama. Rezultat je da, od 80.000 nastavnika, 51.000 ima pun fond časova, a 29.000 nema.

Da li će biti novca za fakultete. Hoće li se povećavati školarine?

- Apelovao sam svih ovih godina da fakulteti i visoke škole ne povećavaju školarine. Od 134 fakluteta u Srbiji, čak 130 nisu povećali cene, dva jesu pa su vratili iznose. Školarine se neće menjati. S druge strane, mi svake godine povećavamo iznos namenjen fakultetima za materijalne troškove.

Očekuju li se promene oko broja bodova za upis?

- U septembru ćemo predložiti izmene Zakona o visokom obrazovanju, kako bi i ove godine 48 bodova bilo osnov za upis godine. Jer, prolaznost nije onakva kakvu bismo želeli.