Šamaranje nastavnika zbog ocena
Jasmina Stanković, potpredsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, kaže da su podaci iz poslednjeg istraživanja, koji pokazuju da su 40 odsto nastavnika žrtve nasilja svojih učenika, a isto toliko njih da su pretrpeli nasilje od roditelja - sada sigurno još gori.
"Činjenica jeste da se odnos nastavnik-roditelj pogoršao, a razlog za nasilje, bilo verbalno ili fizičko, uglavnom su ocene. Roditeljima je jako teško objasniti da je važnije znanje od ocene. Njih, naprotiv, ne interesuje kakvo znanje stiču njihova deca, važna je samo ocena u knjižici", objašnjava Stankovićeva.
Iako podaci pokazuju da je nasilje u školi postalo svakodnevna pojava, ona kaže da su takvi slučajevi ipak pojedinačni. Na pitanje da li se roditelji odazivaju na roditeljske sastanke, ona odgovara potvrdno, ali…
"Dolaze roditelji dobre dece, a tamo gde imamo problem, roditelji se ne odazivaju. Mi ih uporno pozivamo, lično, preko pedagoga i psihologa, ali nemamo nikakve druge mogućnosti na raspolaganju, pa ne možete ih na silu dovesti u školu", dodaje Jasmina Stanković.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kaže da je ovaj problem izražen tamo gde dete nije upisalo željeno zanimanje.
"Vi imate dete koje je želelo da upiše medicinsku, a bilo je prinuđeno da upiše tekstilnu, koja je bila 15. na listi želja i tu onda nastaje ogroman otpor prema školi i nastavnicima i to se vidi i po ocenama. Roditelje, s druge strane, ništa drugo i ne zanima osim ocena i obično do ekscesnih situacija dolazi na kraju školske godine, kada imate i psovke i vike i pretnje i guranja na hodniku", priča Antić, koji priznaje da u svojoj dugogodišnjoj karijeri nije imao nijedan fizički obračun, ali da zna mnoge svoje mlađe kolege, naročito koleginice, koje ne mogu da izdrže pritisak i napuštaju školu.
"Nastavnici nemaju zaštitu, svako može da ih pljune ili gađa. Vi možete da mi lupite šamar i za to platite kaznu, mislim 30.000 dinara po Zakonu o osnovnom obrazovanju. Mi možemo da prijavimo roditelja direktoru i policiji, ali to je onda opet veće maltretiranje nastavnika i bez pravog rešenja. A rešenje bi bilo kada bi nastavnik imao status službenog lica, kada bi roditelji potpisivali ugovor sa školom i kada bi, kao u Medicinskoj školi Beograd, bila transparentna pravila - od oblačenja do ponašanja", smatra Milorad Antić.
Sami prosvetni radnici retko govore pod punim imenom i prezimenom o nasilju koje trpe u školi. Razlozi za to su mnogobrojni: od straha da bi time bila narušena reputacija škole i mogućih problema sa direktorom, do neke vrste stida i nemoći što se mire sa takvom situacijom.
"Roditelji najčešće smatraju da nismo objektivno ocenili znanje njegovog deteta. Uz mnogo vike i žuči, uglavnom uspevam na kraju da rešim problem, ali sam imala situaciju i kada je jedan roditelj prevrnuo sto za kojem smo sedeli. Ja sam bila paralisana u tom trenutku, ostala sam da sedim dok su papiri leteli na sve strane i molila se da otac izađe iz učionice, što je i uradio, na sreću", priča profesorka matematike u jednoj beogradskoj srednjoj školi.
Kako rešiti problem?
Na pitanje kako rešiti problem nasilja nad prosvetnim radnicima, ona odgovara slično kao i većina njenih kolega - potrebno je da bolje budu zaštićeni zakonom (45 odsto). Petina anketiranih se zalaže za dobijanje statusa službenog lica. Da bi se situacija poboljšala promenom vrednovanja prosvete od vlasti, medija i društva u celini - smatra 17 odsto nastavnika, a sličan je procenat nastavnika koji se zalažu za razvijanje tolerancije uvođenjem preventivnih programa i radionica, razgovorom s učenicima i boljom saradnjom s roditeljima. Prosvetni radnici smatraju i da bi saradnja sa psihološko-pedagoškom službom trebalo da bude bolja.
"Nažalost, učenici i roditelji nasilnici imaju podršku direktora i prosvetnih vlasti, koji u velikom broju slučajeva odobravaju da se poništi ocena. Potom se formira komisija koja često da mnogo višu ocenu nego što je bila prvobitna i tako ponizi i poništi čitav trud nastavnika. I onda se pitamo kako je nastavnička profesija degradirana, kako gubi ugled, poštovanje i autoritet i kakve poruke onda društvo prenosi budućim građanima ove države", kaže na kraju Milorad Antić.