Dado: I voz je prešao preko mene
"Želeo sam mnoge stvari koje sam viđao u izlogu ili koje su moji vršnjaci imali, a kojih kod kuće nikad nije bilo. Kao dete osećao sam da se nešto u životu ne događa kako bi moje malo srce htelo. Deca primećuju mnogo onog što odrasli ne vide i nose u sebi malecnu traumu i pitanje zašto to neko jeste, a ja nisam", rekao je Topić, a piše magazin "Puls".
"Moj prvi pokušaj da se izdvojim bio je da budem strašno dobar u školi. Nisam mnogo učio, ali u svemu sam bio ispred, znao sam po deset lekcija unapred i dodatno se informisao o stvarima koje su mi bile interesantne. U to vreme bilo mi je važno da postanem član jednog ganga, a da bih bio primljen, morao sam da legnem između šina dok voz prolazi preko mene".
"Najstrašnije je bilo kad je voz prilazio, kad je čelik škripao, sve se treslo, zagrlio sam metalnu šipku i voz je prošao preko mene. Bio je to veliki uspeh, divna detinja želja da te prihvate, da dobijem svoje mesto. Najponosniji je bio moj stariji brat - kaže Dado Topić.
Roditelji su želeli da postane doktor, ali on se okrenuo muzici.
"Kao deca imali smo radio, slušali smo Luksemburg. To je bilo kao internet danas, jedina radio stanica s koje si mogao čuti normalnu muziku. Nama je bilo interesantno što je to piratski radio, progresivan, nije bio režimski. Roditelji su hteli da budem doktor, ali ja sam voleo muziku. Majka je mirila strasti jer je verovala u mene, a otac je bio grublji, nije umeo ni rečima ni gestom da izrazi emocije, bio je kršan, krut, nikad me nije zagrlio, poljubio i uvek mi je toga nedostajalo", zaključio je Dado Topić.