Nestala trećina radnika
Tako su na vrata nekadašnjih giganata stavljeni katanci, a industrijski radnici su se iz svojih fabrika preselili na biro. Njima su se pridružili i građevinci, trgovci, ali i oni iz sektora usluga, saobraćaja, rudarstva, poljoprivrede...
- Od 1991. do danas je ugašeno čak 580.000 radnih mesta iz realnog sektora, i to najviše iz metalske industrije - kaže za ''Novosti'' predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Žarko Milisavljević.
- Uništene su livnice, stalo se sa izradom poljoprivredne mehanizacije, traktora, kombajna, železničke opreme i vagona... Na drugom mestu po broju ugašenih radnih mesta je tekstilna industrija. Nju je u jednom trenutku pokušao da oživi privatni sektor, ali je 70 odsto otišlo u nepovrat.
Milisavljević dodaje da je u posledih 20 godina desetkovano i zanatstvo, a naročito podizvođači za metalski kompleks i oni iz prateće industrije "Zastavinog" programa.
I ekonomista Miroslav Zdravković je ocenio da je sadašnji broj zaposlenih radnika u industriji uporediv sa onim iz davne 1961. godine kada su platu u ovom sektoru zarađivala 386.682 stanovnika, skoro koliko i pola veka kasnije!
- Uoči raspada SFRJ, u Srbiji je 1989. godine radilo 920.710 građana, a 2010. samo 374.683 - analizira Zdravković.
- To znači da je tada, na hiljadu stanovnika, u industriji bilo zaposleno 12 radnika, a deceniju kasnije pet - izjavio je on za beogradski list.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku takođe potvrđuju da, godinama unazad, nema ni govora o privrednom uzletu.
Samo u prehrambenoj proizvodnji 2001. je radilo 102.733, a na kraju iste decenije 66.074. U istom vremenskom periodu prepolovljen je broj zaposlenih u hemijskoj industriji (sa 38.839 na 19.151), mašinskoj (sa 38.777 na 23.204), motornih vozila (sa 36.594 na 13.923).
U istom intervalu upola je smanjen i broj radnika iz poljoprivrede (sa 84.050 na 42.339), zatim iz građevinarstva sa 97.521 na 71.504, a konstantan pad se primećuje i u trgovini (sa 206.293 na 188.707), saobraćaju (126.872 na 104.716).
- Ovo su uglavnom rezultati loših privatizacija - zaključuje Zoran Ristić iz UGS "Nezavisnost".
- Veliki kompleksi iz ovih delatnosti počeli su da se urušavaju još devedesetih i nikada se nisu oporavili. Dodatne udarce zadala im je ekonomska kriza zbog koje su izostale najavljene investicije. Tako su, umesto plata, radnici mahom dobijali otkaze, a umesto privrednog oporavka usledili su stečajevi, dugogodišnje blokade računa i likvidacije preduzeća.