Srbi će napustiti sever Kosova?

''Moramo sve da učinimo da Priština ne integriše sever Kosova. Tamo nisu zaživela ni prištinska dokumenta ni tablice i očekujem da moji naslednici nastave tako, da ne dozvole da carina bude na Brnjaku i Jarinju, da Srbi uzimaju albanska dokumenta i tablice”, ističe Bogdanovi, a prenosi ''Politika''.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić podseća da su se Srbi odavno izjasnili da neće da prihvate institucije Prištine.

''Oni koji imaju pare već imaju stanove po Srbiji i oni bi se iselili, a oni što nemaju pare bi ostali i živeli kao i Srbi južno od Ibra i, verovatno, prišli Samostalnoj liberalnoj stranci. Međutim, ako bi ostali da žive tamo bili bi predmet maltretiranja Albanaca”, ocenjuje Simić.

On veruje da bi i pod tim uslovima opstala neka vrsta ''kostura'' srpskih institucija, ali i to ne zadugo. One bi, kako kaže, prosto odumirale jer bi bile stalno u koliziji nadležnosti i interesa. Prema njegovim rečima, instaliranje prištinskih institucija nanelo bi veliki udarac novim vlastima u Srbiji jer bi one time praktično odustale od onoga što su govorile godinama.

''To bi sigurno imalo dosta ozbiljnih posledica. Sigurno ne bi odmah svih 70.000 Srba došlo u Srbiju, ali mi se čini da bi se barem njihova elita iselila i ostali bi samo oni ljudi koji nemaju gde. A oni bi bili vrlo lak plen za prištinske vlasti”, smatra Simić.

Poslanica Jedinstvene srpske liste u kosovskoj skupštini i direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković, koja radi u sistemu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, za ''Politiku” naglašava da ukoliko se i postigne neki dogovor država Srbija mora da radi na tome da bude sačuvana sloboda Srba i da ne osete svakodnevni život onako kako ga osećaju Srbi južno od Ibra.

''Ukoliko dođe do pune integracije severa u sistem Prištine, ozbiljna država bi trebalo da što više ljudi naseli u opštinama koje se oslanjaju na centralnu Srbiju. Prvenstveno mislim na opštine Leposavić i Zubin Potok, jer su to opštine od strateškog značaja ne samo za srpski živalj na severu i celom Kosovu i Metohiji već za državu Srbiju. Treba imati u vidu da se vode decenijske bitke oko Kopaonika, jezera Gazivode, Kombinata Trepča, koje hoće da otmu Albanci. Treba da postoje jake institucionalne veze sa Srbijom, prvenstveno mislim kada je u pitanju zdravstvo i prosveta koji su stub za opstanak srpskog življa, ali i crkva treba da da svoj doprinos”, kaže Rada Trajković.

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić smatra da najkasnije za pet godina nijednog Srbina na severu Kosova ne bi bilo.

''Priština nema snage da silom krene na sever. To može da učini jedino uz podršku međunarodne zajednice, a prvenstveno uz podršku Kfora. Sami Albanci ne mogu da kontrolišu sever. Ukoliko se i desi neka nasilna akcija, kao što je bio pokušaj 25. jula prošle godine, to će otkriti pravo lice Kfora. Ali, ja se iskreno nadam, da se to neće dogoditi, ali i verujem u reči predsednika Nikolića koji je prilikom posete Velikoj Britaniji jasno kazao da ukoliko Priština silom integriše sever da će to dovesti do egzodusa Srba, što je po međunarodnoj definiciji genocid. Verujem u ono što je rekao da će na silu odgovoriti silom”, kaže Pantić.

Prema pisanju lista ''Koha ditore” predstavnici međunarodne zajednice pripremaju dokument koji se tiče političkog dijaloga Beograda i Prištine, u kome će biti koraci koje dve strane treba da učine do kraja godine kako bi se normalizovala situacija.

Ti koraci, kako ističe list, koji ne predviđaju da Srbija prizna nezavisnost Kosova su sledeći: Kosovska vlada bi garantovala povećanje broja poslanika za srpsku zajednicu u skupštini Kosova; amnestija za stanovnike severa koji su počinili krivična dela, nisu plaćali račune za vodu, struju i druge poreze; jedno mesto u savetu predsednika Kosova za nacionalne zajednice bilo bi rezervisano za predstavnika Srba sa severa.