"Zbog Žapca sam prošla kroz pakao"

Zajedno i u dobru i u zlu: Goca i Nebojša Tubić Žabac

- Nema razloga da me iko gleda kao paćenicu i mučenicu, jer to nisam. Od kada se Žabac probudio iz kome, ne prestajem da pevam i igram. Kad je došao sebi, rekao mi je sa prekorom: "Ti svaki dan pevaš i igraš, a meni nije dobro." Pa šta da radim? Da kukam i cmizdrim, pa da i ja završim u bolnici ili ludnici? Danima sam se uz njegovu bolesničku postelju veselila se. Odvrnem Bijelo dugme, pa - udri brigu na veselje dok ne spadnem s nogu. Da sam poklekla, gde bi on bio i kako bi mu bilo? Ovako, sad ni njemu osmeh ne silazi s lica - kaže Božinovska.

Pevam kad bih plakala

- Moja deca su presrećna što imaju ovakvu majku i kažu mi da sam najpozitivnija žena na svetu. I jesam, sve oko sebe pokrećem, razveseljavam, lečim, vučem... Kad mi je teško, kad mi se plače i kuka na sav glas, ja zapevam i perem, peglam, kuvam, čistim. Uvek sam bila svesna da moram da budem jaka i hrabra. Ko bi mene lečio kada bih poklekla ili se slomila. Sad ću lepo da snimim pesmu: "Ko se sa mnom druži, život mu je duži, ko se sa mnom druži, mora da izdrži!" Ima da bude hit godine, garantovano - kaže Goca.

Koliko su vam u teškim danima pomogli prijatelji? Da li ste u kontaktu sa starim drugarima vašeg pokojnog nevenčanog supruga Zorana Šijana?

- Nemam mnogo prijatelja. Imam moju Branku iz Novog Sada, još dve prijateljice i moju Zlatu Petrović, koja je deo mene. Bilo šta da mi zatreba, znam da mogu da se oslonim na Šijanove prijatelje i da računam na njih. Uvek mogu da ih pozovem i zatražim pomoć. Ali, vrlo retko to činim. Bilo je trenutaka kada sam morala da ih pozovem, ali, sve što mogu, rešavam sama. Nikada nisam zloupotrebljavala prijateljstva. Sa svim Šijanovim drugarima sam u dobrim, iako se retko čujemo i vidimo.

Sa Nebojšom ste u vezi više od deset godina, planirate li udaju za njega?
- Pored šestoro dece, ja da se udajem? Nisam valjda poludela! Nisam stala pred oltar ni sa očevima svoje dece, pa neću ni sad. Ništa u životu neću da planiram. Samo mi je važno da su mi deca živa i zdrava. Hvala Bogu, Nebojša se sjajno oporavio. Potpuno je u funkciji, krvna slika mu je odlična. Čak mu je i kosa porasla, uskoro će ponovo imati loknice koje obožavam. Možda je neko mislio da će me slomiti sve to što se desilo sa njim, zato što sam mnogo osetljiva. Ali, žilava sam ja, ništa me ne može slomiti!

Odakle vam odjednom šestoro dece koje spominjete?
- Troje mojih, za koje svi znaju - Jelena, Zorana i Mirko, pa ćerka moje rođene sestre i Nebojšina ćerka i sin. Svi oni kao da su moji, ne odvajam ih. Evo, Nebojšina ćerka Staša sada je kod mene. Treba sve to poženiti i poudavati! Kad bi svi hteli odjednom, pa da o istom trošku napravimo svadbu. Onda bih možda i ja pristala da obučem venčanicu, da vidim kako je to. Šalim se, ne ide da se baba udaje.

Živeću 114 godina

- Pošto sam skroz na dedu, koji je živeo 114 godina, imam još vremena pred sobom. Ko zna, mnogo toga čeka mene još u životu. Moj deda je pušio lulu, nikad nije pio. Ja malo umem da cugnem, ali nije strašno. Samo mi fali da sa cigareta pređem na lulu.