NVO "oklevetale" Srbiju Vašingtonu

Državna administracija SAD je podatke za godišnji izveštaj o verskim slobodama, u kome postoji niz neistina o stanju u Srbiji, dobijala iz srpskih nevladinih organizacija.

Predstavnici bivšeg Ministarstva vera kažu da iz godine u godinu šalju primedbe na pristrasne i netačne izveštaje, ali da malo koja njihova zamerka bude usvojena.

"Dopao nam se ili ne, to je stav SAD" Verski analitičar Živica Tucić ima sasvim drugačiji stav i kaže da "može da nam se dopada ili ne, ali to je stav Amerike, koja ne razlikuje male i velike crkve“. "Možda je stav o Srbiji prejak, a o Kosovu preblag, ali to je državni dokument, utiče na njihovu državnu politiku i ne smemo ga bagatelno odbaciti," kaže Tucić.

Da je, osim izvora iz Ministarstva vera, Stejt dipartment izveštaj sastavio na osnovu podataka NVO iz Srbije, potvrdio nam je i Aleksandar Raković, bivši koordinator Međureligijskog saveta Ministarstva vera.

"Na svaki izveštaj poslednjih godina pisali smo primedbe, slali prave informacije, ali i u sledećim izveštajima iste greške su se ponavljale," kaže Raković, za "Novosti“.

"Dali smo im spisak crkava i verskih zajednica, ali ga, očigledno, nisu koristili. Navodi se, na primer, da u Srbiji slobodno deluje Grčka pravoslavna crkva, koja ovde nema nijednog sveštenika, niti je ikad zatražila registraciju.

Isto kažu i za Makedonsku pravoslavnu crkvu, koja, takođe, nije podnela zahtev za registraciju. Pominju se neke verske zajednice koje su, navodno, odbijene za registraciju, a one se i ne prijavljuju, jer ne mogu da ispune elementarne uslove, poput onog da je potrebno da imaju stotinu vernika."

Manterova depeša na Vikiliksu Depeša koju je bivši ambasador SAD Kameron Manter poslao u Vašington nakon objavljivanja izveštaja o verskim pravima za 2007. našla se na "Vikiliksu“. U Manterovom izveštaju navodi se da je izveštaj burno primljen u Ministarstvu vera i srpskim medijima, navodeći pojedinačno kako je koji medij izveštavao. On govori i o sastanku sa predstavnicima Ministarstva i njihovim zamerkama. Iznosi i svoj komentar u kome, između ostalog, kaže da je srpski Zakon o crkvama i verskim zajednicama diskriminatorski.

U američkom državnom izveštaju piše i da Ustav i zakoni u Srbiji ograničavaju verske slobode, kao i da postoji društvena diskriminacija zasnovana na religijskoj opredeljenosti ili verovanjima. Sa druge strane, tvrde da privremene institucije u Prištini u principu poštuju verske slobode predviđene Ustavom i zakonima.

"Ukazivali smo na propuste o situaciji na KiM. Prosto je neverovatno da se verske slobode na Kosovu i Metohiji prikazuju u pozitivnom, a u Srbiji u negativnom svetlu," smatra Raković.

"Prikazali su, čak, da su napadi na crkve i vernike delo maloletnih pljačkaša. To je besmisleno. Reč je o sistemskim pritiscima i konstantnoj diskriminaciji srpskog naroda i Crkve, koja polazi od vrha tzv. kosovskih institucija i sprovodi se kao po komandi."

On dodaje da je svaki od izveštaja Stejt dipartmenta poslednjih godina pisan pristrasno i da su tendenciozno prikazani nepostojeći primeri verske diskriminacije u Srbiji.

Sa tim se slaže i prof. dr Bogoljub Šijaković, bivši ministar vera, koji kaže da je Amerika unapred donela svoj stav i da primedbe Srbije jednostavno nisu uvažene.

"Reč je o politici. Poslednje dve godine čak su malo i ublažavali izveštaj i mislio sam da su konačno prestali sa tom politikom, ali ovim novim dokumentom ponovo kreće stara priča," kaže prof. Šijaković. "Ispada da je svugde sve u redu osim u Srbiji."

On objašnjava da je jedini verski problem u Srbiji unutar islamske zajednice, ali tu država ne može da se meša.

"Ako neko napiše grafit koji vređa nečija prava, pa toga ima svakodnevno na celoj planeti. To niti je delo države, niti društva, već nekog pojedinca, huligana," dodaje Šijaković.

I njegov naslednik u ministarstvu Srđan Srećković ocenjuje da verska prava nisu ugrožena i da, čak, male verske zajednice dobijaju proporcionalno više sredstava iz budžeta, nego SPC.

"Ni stav da postoji protekcija SPC ne stoji," dodaje Srećković. "A o tome koliko ima verskih sloboda na KiM najbolje govori činjenica da su nam manastiri i crkve opasani žicom i da ih čuvaju strani vojnici."