Šoškić: Ne vidim što bih dao ostavku
"Ne vidim razlog za ostavku. Uveren sam da NBS sve bolje radi svoj posao i to se može vrlo jasno videti i iz izveštaja o radu NBS", rekao je Šoškić za novi broj NIN-a.
Guverner je potvrdio da ga niko iz nove vlade nije zvanično obavestio da se spremaju izmene Zakona o NBS, iako je predsednik parlamenta Nebojša Stefanovih najavio da će Skupština 2. avgusta, razmatrati nova rešenja, kojima će se promeniti uslovi za smenu guvernera.
"Zakonima, kojima se uređuje rad nezavisnih institucija, a NBS je samo jedna od njih, država se legitimiše u procesu evropskih integracija. Taj proces delom zavisi i od toga koliko se poštuju nezavisna tela, na čiju sudbinu ne bi trebalo da utiču politički ciklusi. Zato su i neke odredbe sadašnjeg Zakona o NBS tako koncipirane", rekao je guverner za NIN.
Na pitanje koliko su zahtevima za njegovu smenu doprineli tajkuni, jer je odbio da deo deviznih rezervi upotrebi za "podsticanje privrednog rasta", Šoškić je istakao da je odbio da se državni novac nenamenski koristi i da se razmišlja o rešenjima koja su imala razorne posledice na privredni život i standard građana.
"Svaki predlog koji može značiti diskreditaciju Srbije na međunarodnim finansijskim tržištima i time izazvati rast cene kojom finansiramo javni dug zemlje, za NBS je neprihvatljiv. Problem je što su neki domaći privrednici, pre svega iz sektora koji zavisi od uvoza i prodaje na domaćem tržištu, sa svojom nedovoljno konkurentnom poslovnom aktivnošću, prezaduženi i kod domaćih i kod inostranih banaka i više niko neće da ih finansira", istakao je Šoškić.
Prezaduženim i nekonkurentnim preduzećima treba, kako je ocenio, neka vrsta državnog poklona da bi preživela.
"Taj državni poklon može imati formu subvencija iz budžeta, fiksiranja kursa, ili, kako neki neodgovorno predlažu, korišćenja deviznih rezervi za 'privredni razvoj'. U takvim 'podsticajnim programima' nažalost često se državnim novcem finansiraju ne oni koji će ukupnu privredu izvući iz problema, već oni koji su privredu upravo doveli u problem", rekao je Šoškić.
Komentarišući strahovanja da bi promena na čelu NBS mogla da dovede i do promene monetarne politike, on je istakao da većina građana dobro pamti posledice "namenskih kredita iz primarne emisije" s početka 90-ih.
"To je vreme kada je mali broj privilegovanih bogatstvo stvarao preko noći na račun svih drugih, uz pomoć 'inflatornog poreza' koji su plaćali svi građani i ostatak privrede. Pri tome, ako postoji opasnost da se naruši nezavisnost centralne banke i da se neodgovorna fiskalna politika finansira neodgovornom monetarnom politikom, to direktno utiče i na kurs", upozorio je guverner.
On je demantovao optužbe da je kriv za slabljenje dinara i istakao da su ključni razlozi za to bili zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i što je za šest meseci konsolidovani budžetski deficit bio 111 umesto planiranih 61 milijardu dinara.
Guverner je istakao i da će doživeti kao lični poraz ako niko od odgovornih za slučaj Agrobanke ne bude kažnjen za finansijske malverzacije i dugoročno narušavanje poverenja u finansijski sistem.
"Biće to poraz i za naš pravni i za naš finansijski sistem", rekao je Šoškić za NIN.