Sreda 01.08.2012.
07:17

Sudbina južne srpske pokrajine (4): Mitraljesko gnezdo na plastu sena

 


Radoš Ćirković iz sela Šarpelj iznad punkta u Jarinju kaže da je narod rešen da ostane deo Srbije, ne mili mu se u Veliku Albaniju.


- Nama su uzurpirali imanja i groblje, gde su napravili bazu, blokirali su sve seoske puteve, stalno nas nadleću helikopterima, godinu dana nemamo slobodu kretanja, a jedno vreme bili smo odsečeni od ostalog sveta, čak ni pokojnika u selu danima nismo mogli da sahranimo - jada se Radoš.

Malo dalje, preko Ibra, u selu Košutica sa porodicom i još nekoliko komšija živi Vojislav Urošević, kome su vojnici Kfora posekli stoletna hrastova stabla, raskopali put i uništili letinu. Banuli su jednog jutra, kao u ratnom filmu, i okupirali selo.

- Ispred štale čekao me je vojnik sa uperenim automatom, na vrh plasta sena napravili su mitraljesko gnezdo, mojoj ženi nisu dozvolili krave da pomuze! Otišli su posle nekoliko dana, ali je ostao gorak ukus okupacije - kaže Urošević.


 

Grana Bojović iz sela Banje kod Zubinog Potoka kaže da je selo postradalo jer je kroz njega prolazio alternativni pravac:

- Prekopali su nam sve puteve, celo selo okružili dvostrukom bodljikavom žicom, prekinuli vodovodne cevi, napravili kratere po putevima, doterali betonske prepreke, ne možemo slobodno do imanja i šume, pola letine je propalo, deca danima nisu išla u školu!


Još gore su prošli žitelji sela Rudare koji su takođe napadnuti rano ujutru, njih su Nemci i Amerikanci bacali po podovima, tukli kundacima, a onda su rafalima rešetali po kućama.


- Upali su u kuću gde mi je spavala dvogodišnja unuka, sve su nas pobacali na pod, čak i oca starog 80 godina, polomili nameštaj, vrata i prozore, mislili smo da je kraj... Mene su uhapsili, držali su me nekoliko sati u kosovsko-mitrovačkoj policiji, a potom me bez objašnjenja pustili - kaže Mirko Filimonović.


 

Ovo su samo neki od više stotina primera brutalnog nasrtaja na Srbe severnog Kosmeta, čak nisu bili ni na barikadama i protestima. Slađan Ivanović, autoprevoznik iz Leposavića, bio je 1998. otet na pijaci u Srbici i samo odlučnošću svojih komšija iščupao se iz zatvora OVK-a. Rešen je da istraje:
 

- Teraju nas da za prelaz u Srbiju koristimo Brnjak i Jarinje, gde su doveli carinare Albance, da se odreknemo srpstva, da uzmemo albanske lične karte i upišemo se kao Kosovari, skidaju nam srpske registarske tablice i pokušavaju da nam silom nametnu kosovske. Da bi sve to izbegli moramo alternativnim pravcima, preko brda, gde lomimo kola i doživljavamo razne neprijatnosti, ali izdržaćemo.


Srbi na severu Kosmeta sada sa više optimizma gledaju u Beograd i velike nade polažu u novog predsednika i novu vladu, uprkos izjavama da se moraju primeniti svi dogovori Borka Stefanovića i Edite Tahiri. Nekoliko udruženja pokrenulo je peticiju kojom se traži poništavanje svih dogovora Beograda i Prištine postignutih u Briselu, jer su protivni interesima države Srbije.
 

Tajne staze i bogaze


Iako mesecima žive u potpunoj blokadi, Srbi uspevaju da alternativnim pravcima dopreme potrebne namirnice iz Raške, Novog Pazara, Tutina i Brusa. Vojnici Kfora se trude da to spreče, ali je granica prema Srbiji dugačka više od stotinu kilometara, pa bi za zatvaranje svih staza i bogaza trebalo na hiljade vojnika. Ovim pravcima studenti iz Srbije dolaze na fakultete u Kosovsku Mitrovicu, a đaci iz Leška i Leposavića idu u škole u Raški i Novom Pazaru.

2021 © - Vesti online