Za hleb i ogrev u Srbiji moli 70.000 ljudi
Prema tek obrađenim podacima, jasno se može videti da su u ovoj grupi “klijenata“ socijalne zaštite najzastupljeniji oni romske nacionalnosti, i njih je 69,3 odsto, a da su među ukazanim pomoćima najbrojnija novčana davanja.
- Od centara za socijalni rad je 222.482 osobe u prošloj godini zatražilo i dobilo neku novčanu pomoć, a čak 64.349 je bilo iz neke od posebno osetljivih grupa - kaže Živorad Gajić, direktor Zavoda za socijalnu zaštitu koji je i sproveo ovaj posao u praksi.
Tako je čak 44.583 Roma tokom prošle godine živelo od državne pomoći. Njih 17.013 je dobijalo naknade redovno, a još 15.919 ostvarilo pravo na jednokratnu pomoć jer su se našli u nepredviđenoj životnoj situaciji, pa im je bila neophodna donacija za lekove, sahranu, prevoz do bolnice, popravku krova... Ostali 11.651 dobio je novac u ograničenom periodu ili uvećane dodatke usled teških zdravstvenih tegoba.
Rani brakovi problem istokaU Negotinu dodaju da oni, u odnosu na ostatak Srbije, imaju svoje specifičnosti kada su u pitanju korisnici usluga iz centara za socijalni rad. - U našem kraju mnogi novac zarađuju preko granice i zato u našoj strukturi korisnika nema onih koji se posebno izdvajaju - kaže Vukosava Deletić iz negotinskog centra za socijalni rad. - Ali mi smo godinama imali problem sa maloletnicama koje se veoma rano udaju. I ta je praksa danas promenjena, pa smo od početka ove godine imali samo dva takva zahteva. |
U ukupnom roku korisnika nešto manje je učešće osoba sa invaliditetom i ono obuhvata 12,1 odsto slučajeva. Interno raseljena lica su sledeća grupa, koja obuhvata 11,9 odsto ili svakog desetog korisnika, a sve ostale ugrožene grupe su zastupljene manje.
U Zavodu dodaju i da u realnom životu ima sasvim sigurno još više ovakvih korisnika, ali zbog metodologije koja se tek uhodava ovi su podaci još nepotpuni.
- Izvesno je da u Srbiji ima više od 159 beskućnika ili 1.017 izbeglica koji su se obratili centrima, ali nisu nam svi centri odgovarali dovoljno precizno na naše upitnike - kažu u Zavodu.
Tu tezu potvrđuju i u lokalnim centrima za socijalni rad.
- Kraljevo je još od 1999. godine opština u kojoj je broj raseljenih u odnosu na ukupno stanovništvo najveći. Zato je u našem centru ova grupa osetljivih korisnika ubedljivo najzastupljenija - kaže Svetlana Stanić, zamenica direktora kraljevačkog centra za socijalni rad. - A najčešće nam se obraćaju tražeći novčanu pomoć, ali i tuđu negu i jednokratna davanja.