Možemo li da postanemo Spajdermeni?
Retrovirusi nose genetske informacije koje se prenose u DNK ćelije koje napadaju. Ćelija čita novu DNK kako bi ostvarila nove funkcije i stvorila nove proteine. Spajdermenski retrovirus morao bi da zarazi gotovo sve ćelije i promeni više njihovih funkcija. Teorijski je to izvodivo, ali prilično je zahtevno. Pogledajmo koje bi nove funkcije naše ćelije trebalo da steknu.
Pre svega virus bi morao da podstakne stvaranje paučine. Poznato je da je ona znatno snažnija od čelika istih dimenzija tako da bi mreža s nitima debljine dva i po centimetra mogla da zaustavi borbeni avion. To znači da bi za vratolomije čoveka bila i više nego dovoljna. Naučnicima je, genetskim modifikacijama za sada uspelo da podstaknu koze da u svom mleku stvaraju velike količine paučine.
Retrovirus bi takođe trebalo da da ogromnu snagu. Pauci mogu da podignu 50-ak puta veću težinu od vlastite. Budući da dimenzije Spajdermenovog tela ne bi rasle, jačanjem mišića njegova bi se snaga brzo povećavala. U tu svrhu virus bi u našem telu trebalo podići na nivo proizvodnje miozina koji povećava kontrakcije mišića.
Kako bi mogli da se penjemo uz zidove?
Paucima to nije problem. Oni na svojim nogama imaju mnoštvo malenih dlačica koje, opet, na sebi imaju još manje dlačice s trouglastim završecima koji ulaze u interakcije s atomskom strukturom površina. To stvara elektrostatičke sile koje im omogućuju da se drže snagom čak 170 puta većom od njihove težine. Spajdermen bi, dakle, morao imati vrlo dlakave ruke i noge koje sigurno ne bi impresionirale devojke.
Konačno pravi Spajdermen trebalo bi da ima i osećaje pauka. Poznato je da su ove fascinantne životinje izuzetno osetljive na vibracije i promene u vazdušnom pritisku. Ali valja istaći da ova čula deluju samo u blizini, a ne na veće udaljenosti.