Miloradovo selo
Najbolji srpski plivač Milorad Čavić je uoči Igara otvorio novi veb sajt
www.miloradcavic.com i najavio da će na svom blogu redovno objavljivati vesti, slike i blogove direktno iz Olimpijskog sela.
Za početak je otkrio kako izgleda jedan dan u Olimpijskom selu, šta može da se pojede, ko da se upozna i slično. Njega najviše fascinira što su sve oko njega sami šampioni.
"Iz bezbednosnih razloga moram odmah da vam kažem da nam nije dozvoljeno da dajemo previše detalja o Olimpijskom selu, kao i da nam je zabranjeno da objavljujemo slike, sve dok se Igre ne završe", napisao je Čavić i dodao:
"Ali, uradiću najviše što mogu da vas upoznam s onim što smem da kažem".
Čavić je u Selo ušao 23. jula, svega šest dana pre prve trke i kaže da je odmah osetio veliko uzbuđenje oko sebe.
"Dok šetam hodnikom od svoje sobe do sale za ručavanje, trkači jure pored mene u svojim pripremama za atletska nadmetanja, vidim boksere i ostale takmičare u borilačkim veštinama kako se zagrevaju na ulici. Kad dođem u trpezariju, privremenu zgradu napravljenu za 5.000 ljudi, mogu da biram hranu iz pet do šest svetskih kuhinja i naravno mekdonalds. Ipak, najbolja stvar koja je u vezi sa trpezarijom nije uopšte izbor hrane", kaže Čavić.
"Fascinira to što svako koga sretnete je na neki način šampion u onome što radi i čime se bavi. Ako malo porazmislite o tome, shvatite da imate pristup najboljima od najboljih u sportu. Kad završim s obrokom, nosim ostatke u posebne kante gde se ostavlja sve što se jednog dana može ponovo upotrebiti, odnosno reciklirati - pre svega papir i plastika. U slobodno vreme, iz trpezarije idem u Internacionalnu zonu, gde možete igrati bilijar, video igrice, gledati filmove ili jednostavno popiti kafu s prijateljima. Upoznavanje novih ljudi je prilično lako ovde, svi su fini i opušteni, tako da sam siguran da ću steći nove prijatelje".
"Posle toga, sednem na autobus koji kruži selom, kako bih lakše mogao da se vratim do svog stana kako bih uzeo svoju opremu za plivanje, jer je uveliko vreme za trening. Pokupim peškir, naočare i kupaće gaće, posle čega se spustim na glavnu autobusku stanicu u selu. Odatle nas busevi voze do naših borilišta. Potrebno je deset ili 15 minuta vožnje do bazena, što uopšte nije loše!
Selo nam pruža sve što nam je potrebno - neograničenu hranu i piće, vešernice, zabavu, transport, mogu da kažem da se o svemu brinu", istakao je Milorad Čavić u svom novom blogu.
|
Ipak (ni)je bilo glasne muzike
|