Sudbina južne srpske pokrajine (2): Selo pliva u izmetu

Meštani se snalaze, uglavnom koriste hidrofore, ali kažu da su im bunari zagađeni kanalizacijom koja kipti na sve strane, jer je na njivama poslednjih nekoliko meseci niklo na desetine objekata koji su nelegalno priključeni na seoske odvode. I nikom ništa.

Čaglavica je neobično kosovsko selo, jer tu žive mlade srpske porodice. Predveče, na seoskom igralištu nad kojim se vijori izbledela i vetrom i kišom pocepana zastava Srbije, okupe se deca oko improvizovanog koša, gola ili se ljuljaju na sklepanoj ljuljašci. Vesela graja odjekuje duž iskrpljene krivudave centralne ulice sela, ali ne dugo, jer sa prvim mrakom svi idu kući.

Već pet godina nijedna svetiljka ulične rasvete ne funkcioniše kako treba, i očigledno zbog lošeg napona ili opet ilegalnih priključaka, ni taj problem ne može da se reši. Zimi je bez struje najteže, jer zbog lošeg napona u pola sela pocrkaju frižideri, šporeti i bojleri.

Od Srba su ostali samo najuporniji. Diče se da su starosedeoci, čije se prezime u tom kraju izgovara bar vek i duže, najistrajniji. Ipak, i njima prekipi, naročito kad ne mogu čestito da obiđu grobove svojih predaka.

Lokalno groblje pretvoreno je u smrdljivu deponiju.  Zato Čaglavčani umeju da kažu da su posebni po tome što su jedino selo na svetu koje je podeljeno na dva dela (prema planu Martija Ahtisarija) i što su u nadležnosti čak tri opštine, a nijednu nije briga za njih.

Goran Stanković ima 33 godine i otac je dvoje dece. Kaže da su za selo nadležne Priština u srpskom sistemu, i Priština i Gračanica u kosovskom sistemu, ali niko za tri godine nije svratio u Čaglavicu da vidi kako žive.

- Na svu muku, nedavno je jedan srpski ministar u kosovskoj vladi rekao da nije znao da u Čaglavici žive Srbi - čudi se Goran.

Kosovski inat - Ako ne uspemo da izađemo na kraj sa Srbima na vlasti i ako ne budu hteli da nam pomognu, mi razmišljamo da se priključimo kosovskoj opštini Priština, jer njihov gradonačelnik o njima vodi računa. Biće nam teško da to uradimo, ali ako nikog nije sramota da ovako živimo, nije ni nas - kaže Goran Stanković. Projekat za opstanak - Nemamo trotoar, Dom kulture je ruiniran i potpuno neupotrebljiv, igralište je takođe u lošem stanju, nemamo obdanište, nemamo uslova za decu, ni ljuljašku nemamo! Jel' se to zove projekat za opstanak? Nezadovoljni smo što Beograd stalno priča o nama, a ni oni, ni lokalna samouprava ništa ne rade da nam pomognu - tvrdi Goran.

U velikom dvorištu, na uredno ošišanom zelenom travnjaku, Goran se igra sa petogodišnjim Vukom i trogodišnjom Anastasijom. Odmalena ih uči da ne smeju daleko od kapije. Nedavno mu je bilo svega dosta, pa je sa suprugom Anom prelomio i stavio znak ispred kuće da je na prodaju. Brzo se pokajao i odlučio da starom životu da poslednju šansu. Aktivirao je mesni odbor Čaglavice, i stalnim pisanjem na društvenim mrežama pokušava da skrene pažnju na probleme svog sela, koje je do 1999. bilo etnično srpsko.

- Poljoprivredno zemljište se pretvara u građevinsko i grade se zgrade i soliteri. Zato Srbi sve više prodaju, a Albanci kupuju. Osim toga, meštani su onemogućeni da svojim kombajnima idu u njive, a potom zbog te divlje gradnje i nelegalnog priključivanja na kanalizaciju, fekalije cure na sve strane. Pola sela pliva u izmetu, koji nam zagađuje pijaću vodu. Uzurpira se državna imovina i gradi se na seoskoj utrini. Čak smo i sa kosovskim gradonačelnkom Prištine Isom Mustafom pričali o tome pre tri godine, a on nam je rekao: "Od mene tražite da se tučem sa građevinskom mafijom, nemam ni snage ni mogućnosti da se sa time borim".

Novim komšijama kaže, nisu baš zadovoljni.

- To je ta multinacionalnost, pojavili se neki za koje ne znaš da li su Srbi ili Albanci, niti ih čuješ niti ti se javljaju. A, onda odjednom ljudima nestaju traktori i stoka po štalama. Lopova ne mogu da vide, jer nema svetla, a nemaju ni kome da se žale. Kad god pozovemo policiju, od tri automobila koja imaju, dva su na servisu, pa kažu da nemaju čime da dođu - ogorčen je Goran.

Njegov prvi komšija 45-godišnji Gradimir Denić u Čaglavici je sagradio novu kuću. Odlučio je da nikud ne ide, iako mu smeta sve.

- Nemam vodu, nemam kanalizaciju, nisam bezbedan, nemam posao, nemam prihode, nemam školu, nemam ambulantu, nemam podršku političara, ali pravim kuću! Znam da sam sebi upadam u usta, jer sve me muči, al' hoću da ostanem. Ovde je deset milijardi evra uloženo. Za te pare su mogle da se kupe dve teritorije Kosova, i da se sagradi celokupna infrastruktura na njima. Koja je strategija za nas ovde? Razmišlja li neko čime ćemo mi sutra da plaćamo struju, vodu, porez, kada nemamo nikakva primanja. U svim zapadnim zemljama privatna imovina je svetinja, samo na Kosovu, gde je došao ceo svet da nam drži predavanja o demokratiji i kulturi, nije - zaključuje Gradimir.

Čaglavčani za sebe kažu i da su posebna sorta, i da neće stati dok ne isteraju mak na konac, makar u inat svima pokrenuli inicijativu za spajanje sa kosovskom opštinom Priština.