Ostvaruju se dugo sanjani snovi
Uz pomoć plemenitih čitalaca "Vesti" uredili su dve sobe, postavili laminat, tu je i frižider... Ostalo je još da se kupi električni šporet, a potom elementi za kupatilo. Za Petkoviće pravi raj.
- Dobri ljudi iz dijaspore prihvatili su nas kao svoju porodicu. Zahvaljujući njima krenuli smo napred, da se kućimo, da uživamo u sreći koju pruža porodični život - priča Snežana Petković.
Otvara torbu punu stvari za kuću i igračaka za decu koju im je poslala dobrotvorka Ksenija Naumović iz Ciriha. Pegla, jastuci, posteljina...
- Neka je bog poživi i da joj svakog dobra. Poslala nam je toliko korisnih stvari. Konačno ćemo živeti kao sav normalan svet - kaže Snežana kojoj je teško da zaboravi sumorno detinjstvo kada su ona i sestra često bile i gladne i žedne.
POZIV DONATORIMA
|
Otac je majku tukao, morala je da pobegne i na kraju je tragično završila. Baka je brinula o devojčicama, a otac je više vremena provodio po kafanama nego sa decom. Posle jednog odlaska u Beograd nije se vratio živ, a deca su završila u domu. I Goran je kao dete stigao u dom. Majka mu je umrla, a otac je ostao sam da živi u mahali Ćerimovci jer su se svi odselili. Mučio se.
- Sreća je da sam u domu naišao na Snežanu, družili smo se još kao deca, bio sam njen zaštitnik, a onda je planula i ljubav. Po izlasku iz doma odlučili smo da se venčamo i, na nagovor njenih rođaka da se vratimo u staru porodičnu kuću. Trebalo je početi ispočetka. I da nije bilo dobrih ljudi teško bismo stali na noge - kaže Goran Petković, koji po ceo dan radi kao buregdžija u Vranju i tako izdržava porodicu.
Nije mu teško, konačno ima ono o čemu je kao dete sanjao, topli dom. Ali nije zaboravio ni ostarelog i bolesnog oca. I njemu je pružio siguran krov nad glavom. U domu Petkovića vladaju mir i sreća. Dečaci su napunili korito vodom, čekaju da se ugreje, a onda kupanje, brčkanje, vesela graja... Snežana i Goran polako postaju svesni da to nije san, da je sve ovo sada njihova realnost.