Oslobođena za ubistvo sina planira udaju
Već nekoliko dana po Požarevcu i okolini kruži vest da se Marina Andrejić, koja je bila optužena, pa oslobođena, za ubistvo svog sina Đorđa, udala. To nam je potvrdila i njena prva komšinica, kada smo u utorak po pljusku stigli u Marinino rodno selo Lučica. Ispred kuće njenih roditelja Dobrice i Svetlane Perić, pored automobila sa italijanskim tablicama zatekli smo čoveka koji nam se predstavio:
- Ja sam Ljubiša Joksimović, Marinin prijatelj!
|
GASTARBAJTER
Marina Andrejić živi sa svojim roditeljima, nezaposlena je i nema nikakve prihode.
Otkako je izašla iz zatvora najčešće je posećuje Ljubiša Joksimović.
On je svojevremeno bio direktor zemljoradničke zadruge u selu Kličevac, u kome danas ima kuću i živi sam.
Razveden je, a njegova bivša žena i sin žive u Trstu.
Joksimović očekuje italijansku penziju i nada se da će Marina Andrejić preći da živi u njegovu kuću. |
Čovek u zrelim godinama, prijatnog osmeha, bio je raspoložen za razgovor.
- Marina i ja se znamo više od desetak godina. Radio sam u Italiji, sada čekam penziju. Živim u selu Kličevac i došao sam u Lučicu da vidim Marinu.
Zamolili smo ga da razgovaramo sa Marinom, ali nam je Ljubiša posle desetak minuta razgovora u kući sa izabranicom svoga srca, poručio da ćemo se videti kod advokata u Požarevcu, kod koga su upravo krenuli.
Tako je i bilo. Marina se sa prijateljem Ljubišom Joksimovićem pojavila kod svog advokata Srbe Stojanovića koji je u ponedeljak dobio presudu Apelacinog suda po kojoj je majka ubijenog Đorđa Andrejića konačno slobodan čovek.
- Znam da o meni ljudi pričaju razne neistine, ali da vam kažem istinu: ja se još ne udajem - rekla je Marina čim nas je ugledala.
- Imam intimnog prijatelja, redovno se viđamo, stalno smo zajedno, ali rano je za brak. Mene čeka teška borba, a tek potom normalan život - ispoveda nam se žena optužena za ubisvo svog sina Đorđa, koja je u zatvoru provela 730 dana i na slobodu izašla pre dvadesetak dana.
|
TEŠKO SE NAVIKAVA
Marina je pretrpela trostruku tragediju. Izgubila je sina, muž joj je umro, pretučena je u policiji i bila je više od 700 dana u zatvoru. Tek sada se navikava na život u slobodi
On veruje da su dečaka uhvatili trgovci ljudskim organima, ubili, i njegovu lobanju bacili da bi optužili majku Marinu Andrejić za ubistvo. |
Stajala je u centru Požarevca u lepoj majici, crnim pantalonama, raspuštenom kosom i blago našminkanim licem. Nije ličila na ženu koja strašno pati.
- Treba da se izborim da dobijem posmrtne ostatke svog sina i da ga dostojanstveno sahranim - nabraja.
- Treba da se izborim da posle 730 dana vidim svoju ćerku Anđelu, koja živi kod moje svekrve u selu Majilovac. I treba da tužim policiju zbog batinanja i državu zbog strašne robije - uzdahnula je Marina Andrejić, kao da još oseća fizičke i duhovne bolove zbog muka koje je preživela.
Kada je posle četvoročasovnog pljuska sunce obasjalo Požarevac, Marina i njen prijatelj Ljubiša su krenuli niz ulicu da se prošetaju. Dok je držala u ruci presudu Apelacionog suda koju je u utorak dobila, njen prijatelj ju je blago grlio i nešto nežno joj šaputao na uvo. Na rastanku nam je Marina obećala da će nam se javiti ako bude novosti u njenom novom životu.
MUŽ NIJE DOČEKAO PRESUDU
Marinin suprug Dejan Andrejić nije dočekao epilog suđenja za ubistvo njegovog sina. Preminuo je krajem decembra 2010. u Kliničkom centru u Beogradu, usled teške upale pluća, u 42. godini.
Od samog nestanka malog Đorđa Dejan nijednom nije sumnjičio svoju suprugu. Bio je jedini koji je stao u njenu odbranu.
- Lobanja našeg Đorđa pronađena je tek 7. novembra i na njoj se ne vide tragovi udaraca. Ipak, Marinu i dalje terete za njegovu smrt, ali ja neću u to da verujem. Znam da je ona uvek bila dobra majka i da nije kriva - govorio je Dejan nakon što je saznao za rezultate veštačenja dečakove lobanje.
Dejan je bio jedini član porodice koji je Marinu, u nekoliko navrata, posetio u pritvoru istražnog zatvora.
Dok su živeli zajedno, sve do Marininog hapšenja, ona je bila domaćica, i samo povremeno je radila u pečurkani. Dejan, takođe, nije imao stalni posao. Povremeno je zarađivao pregledom mesa na trihinelu, pošto je završio srednju veterinarsku školu.
U okviru kuće posedovali su dva lokala, koja su izdavali za mesečnu zakupninu od 120 evra.
Dejanovoj sahrani u Majilovcu, 29. decembra 2010. godine prisustvovala je i Marina, uz zatvorsko obezbeđenje.