Volela da se vere po drveću
- Tata mi je lekar, mama profesor, jedan deda je slikar, drugi inspektor, a baka ni danas ne može da se pomiri s tim da sam pevačica. Onda joj kažem: "Bako, zato sam završila fakultet." Mama je imala 20, a tata 23 godine kad su me dobili, oboje su studirali i bili hipici. Mama je imala hipi filozofiju u podizanju dece, pa su je opominjali što mi je na primer u trećem mesecu davala da pijem sokiće na slamku. Vaspitavana sam dosta slobodno s njene strane, a podigla me je mamina mama. Od bake i deke dobijala sam mnogo ljubavi. Brat mi se rodio kad sam imala tri i po godine, svađali smo se i tukli, ali i branili kad smo bili s drugom decom. Bila sam harambaša, u modricama, divlja, nisam se preterano igrala lutkama, više sam volela da se verem po drveću i igram s bratom - kaže Ana Stanić.
Pevačica je od malih nogu počela da peva.
- Tata je voleo da peva starogradske pesme u društvu i ja bih zapevala s njim, a nastavila sam da pevam u školi na priredbama. Molila sam roditelje da me upišu u muzičku školu, što se napokon i desilo kad sam imala 11 godina. Htela sam da sviram klavir, ali sam zakasnila i dali su me na violinu. Prvu pesmu "Javi se" napisala sam u 12. godini i ona se našla na mom prvom solo albumu.